ТУГОМОРА

Не изазива демон униније, већ управо униније снажи демона и намеће рђаве мисли.

То нам може посведочити свети Павле; ни он се није плашио некаквог демона,
него превелике жалости, када је писао Коринћанима да напокон опросте грешнику његов грех како тај не би био савладан од превелике жалости (2. Кор. 2, 7).

Али претпоставимо, ако хоћеш, да те демон напада, а униније је одагнато из твоје душе:
каква ће штета бити од тога?

Какво нам зло, велико или мало, може демон причинити сам по себи?

Униније, међутим, и без њега може нанети велико зло, и већина од оних, који су себи намакли омчу око врата, или се ножем заклали,
или се утопили у рекама, или се на неки други начин убили, одлучила се за такву насилну смрт вођена унинијем;
ако се међу таквим људима и нађу и неки бесомучници, њихова погибија се не сме приписати демону, него утицају и снази унинија.

Како је уопште могућно човеку да не искуси тугомору?
Могућно је уколико, одбацивши мишљење гомиле о некој ствари, буде управљао мисли ка Вишњем.

ИЗВОР: svetosavlje.org