Шта ми можемо да учинимо за упокојене?

Сви они који желе да покажу своју љубав према упокојенима и да им пруже реалну помоћ,
могу то на најбољи начин да учине молитвом за њих, а нарочито помињањем на Литургији, када се честице извађене за живе и упокојене стављају у Крв Господњу уз речи:

„Омиј, Господе, светом Крвљу Твојом грехе овде поменутих слугу Твојих, молитвама Светих Твојих“.

Ништа боље ни више ни не можемо да урадимо за упокојене, осим да се помолимо за њих помињући их на Литургији.
То им је увек потребно, нарочито у првих четрдесет дана кад душа упокојеног тражи пут ка вечним насељима.

Тело тада ништа не осећа: оно не види окупљене ближње, не мирише цвеће, не чује надгробне говоре.
Али душа осећа молитве које се за њу узносе, захвална је на њима и блиска је духовно са онима који се моле.

О, сродници и ближњи упокојених!
Чините за њих оно што је њима потребно и што је у вашој моћи, употребите ваш новац не на спољашње украшавање сандука и гроба, већ да уделите сиромашнима за вечнују памјат упокојених, или га приложите цркви у којој се за њих узносе молитве. Будите милостиви према упокојенима, побрините се за њихову душу.

Исти пут је и пред вама, и како ћемо тада хтети да нас помену у молитвама!
Будимо онда и сами милостиви према упокојенима.

Чим се неко упокоји одмах позовите свештеника или га обавестите да би прочитао
„Молитве на исход душе“, које се по правилу читају после престављења сваког православног хришћанина.

Постарајте се да колико је год то могуће опело буде служено у цркви и да се над упокојеним пре опела прочита Псалтир.
Опело не мора да буде савршено уређено, али је неопходно да буде потпуно без скраћивања; мислите тада на упокојеног, са којим се на земљи заувек растајете, а не на свој комфор.

Ако у цркви у исто време буде било неколико покојника, немојте одбити да опело буде заједничко.
Боље је да опело буде одслужено истовремено за неколико упокојених, јер ће молитва окупљених ближњих бити усрднија, него да се служи неколико опела заредом и да се због недостатка времена и снаге скраћују, јер је свака реч молитве за упокојене као кап воде за жедног.

Одмах се побрините и за то да се покојник помиње сваки дан у току четрдесет дана на Литургији.
Обично се у црквама у којима се свакодневно савршава служба упокојени помињу четрдесет дана и више.

Али ако је опело било у храму у коме нема свакодневних богослужења, сами рођаци треба да се побрину за четрдесетодневно помињање на Литургији у храмовима где се свакодневно служи.
Добро је такође дати прилог за покој душе умрлог неком манастиру или у Јерусалим где се на светим местима узноси непрестана молитва.

Али четрдесетодневно помињање треба почети одмах после смрти кад је души нарочито потребна молитвена помоћ.
И зато с помињањем треба почети на најближем месту где има свакодневних богослужења.

Побринимо се за оне који су отишли на други свет пре нас, учинимо све што можемо за њих сећајући се речи:
„Блажени милостиви, јер ће бити помиловани“ (Мт. 5, 7).

ИЗВОР: svetosavlje.org