Други степен гнева јесте гнев који се назива katos, или злоба на румунском. То је зла змија. Када ова угризе наше срце, не само да се гневимо, него задржавамо гнев по недељу, две, на онога који нам је учинио зло. Ово је тежак (гнев).
Када човек задржава гнев и размишља: “Нека, претурићу ја њему план; нека, рећи ћу му ја; нека, удесићу га ја”; и када будеш то видео у свом уму, знај да си прешао на други степен гнева. Угризла те је за срце већа аждаја. И иди да тражиш опроштај, да се помириш с братом, казујући: “Опрости ми, супруже; опрости ми, супруго!”, јер ако не прође тај гнев, не можемо читати “Оче наш”.
Онда би требало да се молимо овако: “… и немој нам опростити, Господе, грехе наше, као што ни ми не опраштамо…” Тако би требало да се молимо, јер ако не опростимо, не можемо иначе читати “Оче наш”. Ни у једној врсти гнева не можемо читати “Оче наш”. Услов је поставила мудрост Бога Логоса.
Апостол вели: Сунце да не зађе у гневу вашему (Упор. са Еф 4, 26), а ко је прешао на други степен гнева, не затиче га само сунце у гневу, затичу га и два, три дана, и седмица, и месец дана.

ИЗВОР:
ИНТЕРНЕТ ИЗДАЊЕ
Svetosavlje.org