Старац КЛЕОПА - Како треба да се просуђује неко дело?
Када се добро дело твори с таквим циљевима, гнусоба је пред Богом. Јер је човек изгубио све, зато што их твори с другим циљем, не с циљем да буде угодан Богу
Подели чланак са другима
Оче, како треба да се просуђује неко дело?
– Свети Максим каже:
„Постоји девственост и молитва и милостиња и послушање и уздржање која су гнусоба пред Богом, када се то не твори по вољи Његовој“.
Апостол Павле нам је рекао: Ако ли једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините (уп. са 1. Кор 10, 31).
Бог не гледа на оно што ми чинимо. Добро дело има тело, има и душу.
Тело доброга дела јесте да постим, да се молим, да творим метаније, да творим милостињу, да се исповедам, да поучавам.
То је само тело.
А душа доброга дела јесте циљ с којим ја творим добро дело.
Св. Јован Лествичник каже:
„Пази, јер циљ је тројак. Један хвали другога, да би нешто зарадио од њега: било новац, било друго што. Други постаје пријатељ с неким, јер му овај даје новац. Постао је пријатељ ради новца. Опходи се улизички и хвали га, да би добио новац. Други има пријатељство са женом, девојком коју љуби страсном љубављу, телесном.
Све су то ђаволски циљеви, телесне љубави, славољубља и среброљубља.
Јеси ли видео ђаволске циљеве?
И ако си дело творио с овим циљем, оно увек прелази на страну циља.
Постаје једно с њим. Постаје гнусоба пред Богом, јер није на Његову славу.
Него је с циљем да стекне било ту девојку коју љуби страсно, било новац, било хвалу од људи.
Када се добро дело твори с таквим циљевима, гнусоба је пред Богом.
Јер је човек изгубио све, зато што их твори с другим циљем, не с циљем да буде угодан Богу и да му се опросте греси, да би се спасао.
Дакле, у свему треба да се испита циљ!
Извор: svetosavlje.org
Старац КЛЕОПА - Како треба да се просуђује неко дело?
Када се добро дело твори с таквим циљевима, гнусоба је пред Богом. Јер је човек изгубио све, зато што их твори с другим циљем, не с циљем да буде угодан Богу
Оче, како треба да се просуђује неко дело?
– Свети Максим каже:
„Постоји девственост и молитва и милостиња и послушање и уздржање која су гнусоба пред Богом, када се то не твори по вољи Његовој“.
Апостол Павле нам је рекао: Ако ли једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините (уп. са 1. Кор 10, 31).
Бог не гледа на оно што ми чинимо. Добро дело има тело, има и душу.
Тело доброга дела јесте да постим, да се молим, да творим метаније, да творим милостињу, да се исповедам, да поучавам.
То је само тело.
А душа доброга дела јесте циљ с којим ја творим добро дело.
Св. Јован Лествичник каже:
„Пази, јер циљ је тројак. Један хвали другога, да би нешто зарадио од њега: било новац, било друго што. Други постаје пријатељ с неким, јер му овај даје новац. Постао је пријатељ ради новца. Опходи се улизички и хвали га, да би добио новац. Други има пријатељство са женом, девојком коју љуби страсном љубављу, телесном.
Све су то ђаволски циљеви, телесне љубави, славољубља и среброљубља.
Јеси ли видео ђаволске циљеве?
И ако си дело творио с овим циљем, оно увек прелази на страну циља.
Постаје једно с њим. Постаје гнусоба пред Богом, јер није на Његову славу.
Него је с циљем да стекне било ту девојку коју љуби страсно, било новац, било хвалу од људи.
Када се добро дело твори с таквим циљевима, гнусоба је пред Богом.
Јер је човек изгубио све, зато што их твори с другим циљем, не с циљем да буде угодан Богу и да му се опросте греси, да би се спасао.
Дакле, у свему треба да се испита циљ!
Извор: svetosavlje.org
