Шта можемо учинити за умрле

Ако неко жели да покаже своју љубав према умрлима и да им реално помогне, то може најбоље учинити тако што ће се молити за њих, а нарочито давањем њихових имена да се помену на Литургији када се честице, извађене за живе и умрле, спуштају у Крв Господњу уз речи:

„Омиј, Господе, светом Крвљу твојом грехе овде поменутих слугу твојих, (по) молитвама Светих Твојих“.

Ништа веће ни боље не можемо ми учинити за преминуле, од тога да се молимо за њих, помињући их на Литургији.
Њима је то увек неопходно, а нарочито током првих четрдесет дана, када душа умрлог греди ка вечним насељима.

Тело тада ништа не осећа: оно не види окупљене ближње, не удише мирис цвећа, не чује надгробне беседе.
Али душа осећа молитве које се узносе за њу, и благодарна је онима који их узносе, и духовно им је блиска.
О, сродници и пријатељи преминулих! Чините за њих оно што је њима потребно, а у вашој је моћи.

Употребите свој новац не на спољашње украшавање гробова него уделите тај новац убогима за покој душе својих преминулих, или га приложите цркви у којој се за њих узносе молитве.
Будите милосрдни према преминулима, постарајте се за њихове душе.

Тај пут чека и вас, и знајте да ћемо сви ми тада чезнути да нас неко помене у молитви! Будимо зато и сами милостиви према умрлима.

Чим се неко престави, одмах позовите свештеника или га обавестите, како би могао да прочита „Молитве на исход душе“ које треба прочитати над сваким православним хришћанином после његове смрти.

Постарајте се да се. уколико је могуће, опело одслужи у цркви и да се над преминулима све до опела чита Псалтир.
Опело и сахрана не морају бити беспрекорно организовани, али је апсолутно неопходно да се опело одслужи без скраћивања, у потпуности.

Помислите тада на покојника, са којим се заувек растајете, а не на то шта је вама лакше.
Ако у цркви има више покојника, немојте одбити да се одржи заједничко опело, ако то неко предложи.

Боље је да се истовремено одслужи опело за два или више покојника када је молитва њихових ближњих усрднија, него да се одржи више опела једно за другим, а да та опела, због недостатка времена и умора, буду скраћена.

Ово због тога што је свака реч молитве за умрле као кап воде за жеднога.
Одмах се побрините и за то да се преминули свакодневно помиње на Литургији током следећих четрдесет дана.

Обично се у црквама где се богослужење обавља свакодневно и покојници који су ту опевани помињу 40 дана па и дуже.

Али, ако је опело одслужено у храму где нема свакодневних богослужења, сами рођаци су дужни да се побрину и обезбеде четрдесетодневно помињање на Литургији у оним храмовима где се служба Божја обавља сваког дана. Такође је добро послати за покојника прилог у манастире, као и у Јерусалим где се на светим местима узноси непрестана молитва.

Четрдесетодневно помињање треба започети одмах по смрти, када је души особито потребна молитвена помоћ, и зато је неопходно започети помињање у најближем месту где се врши свакодневно богослужење.

Постарајмо се да учинимо све што год можемо за оне који су отишли на други свет пре. нас, сећајући се речи:
„Блажени милостиви, јер ће бити помиловани“ (Мт. 5, 7).

ИЗВОР: © Svetosavlje.org