Чему воде пост и покајање? Због чега труд?

Они воде очишћењу од грехова, душевном спокојству, сједињењу с Богом, усиновљењу, смелости пред Господом. Има, дакле, разлога за пост и за свесрдно исповедање.
И награда за савесни труд ће бити непроцењива.

Да ли многи од нас имају осећање синовске љубави према Богу?

Да ли многи од нас могу смело и без осуде да призивају небеског Бога Оца и да говоре: „Оче наш“? Није ли у ствари обратно, тј. да се у нашим срцима уопште не чује синовски глас, с обзиром да је угушен сујетом овога света или привезаношћу за његове ствари и задовољства?

Није ли Отац небески далеко од наших срца?

Зар не треба да га и представљамо као Бога осветника, с обзиром да смо се од Њега удаљили у далеку земљу? Да, по гресима својим сви ми заслужујемо Његов праведни гнев и казну.

И заиста је чудно да је дуготрпељив и да нас не сече као неплодне смокве?

Пожуримо да га умолимо покајањем и сузама. Уђимо у себе и са свом строгошћу размотримо своје нечисто срце. На тај начин ћемо угледати много нечистоте која омета да у њега дође Божанствена благодат. Осим тога, схватићемо да смо духовно мртви.

ИЗВОР: © Svetosavlje.org /  Уредник: прот. Љубо Милошевић