O ГОРДОСТИ

Гордост као огањ спаљује свако добро.
Гордој души Господ Себе не открива.

Горда душа може да изучи све књиге, али никад неће познати Господа. Она својом гордошћу не оставља места благодати Духа Светог, а Бог се познаје једино Духом Светим.

Гордост души не да да ступи на пут вере.
Горд човек не познаје љубав Божију и далеко је од Бога.

Он се поноси тиме што је богат, или учен, или славан, а не зна, несрећник, колико је бедан и пропао будући да не познаје Бога.

Жао ми је јадника који не познају Бога. Помислите шта ћете рећи на страшном Суду Христовом.
Куда ћете тада побећи и где ћете се сакрити од Лица Божијег.

Горди неће наћи спокојство чак ни кад би га на силу одвели у рај. И ту би он био незадовољан и говорио би: „Зашто нисам на првом месту“?
Ономе који не верује саветујем да каже: „Господе, ако те има, просвети ме, и служићу Ти свим срцем и свом душом“.

За ту смирену мисао и готовост да служиш Богу, Господ ће те неизоставно просветити.
Господ је милостив, али због гордости душу кажњава глађу и не даје јој благодат  Своју докле год се не научи смирењу.

Смирена душа има велики мир, док горда сама себе мучи.

Све док се не ослободи велике гордости, човек је подложан наступима изузетно мучног адског очајања које изопачава његове представе о Богу и о путевима Његовог промисла.
Мучећи се у адском мраку, горда душа сматра да је Бог виновник њених патњи и представља Га бескрајно суровим.

Горд се човек боји укора, а смирени не. Ко је стекао Христово смирење, непрестано се укорева и радује када га други руже, а жалости када га људи хвале.
Али, оном ко се бори против гордости у себи, Бог помаже да надвлада ту страст.
О, како треба молити Господа да подари души смирени Дух Свети.

Смирена душа је испуњена љубављу и не тражи првенства, већ свима жели добро и свиме је задовољна.

Извор; svetosavlje.org