Старац ТАДЕЈ Витовнички - О породици
Ако је домаћин у кући много оптерећен бригама и мислима о некој тешкоћи, он тим мислима ствара немир не само себи него и целој својој породици.
Подели чланак са другима
Људска мисао има непојамно велику моћ, у стању је да учини многа добра, али и да уништи другог човека.
Ове моћи својих мисли, позитивних и негативних, човек најчешће није свестан.
Неслоге у породици – свађе, болести и свакакве невоље, нарочито крупније које снађу неку породицу, последица су рђавих помисли њених чланова.
Први и једини услов за промену рђаве породичне климе јесте промена мисли њених водећих чланова.
Почните свесно да шаљете добре мисли, мисли љубави и добрих жеља ономе ко вам је мрзак, ко вас је увредио, ко вас не воли.
На сопственом примеру моћи ћете тада да се уверите у снагу добрих мисли.
Болесна, неваљала деца, таква су због њихових родитеља и неслоге међу њима. Све се исто као у породицама дешава и на радним местима, у фабрикама, школама, болницама.
Престаните да мислите зло о своме шефу или другу на послу, преокрените зле мисли у добре и видећете промену понашања ваших дотадашњих „непријатеља“.
Видите и сами како ми у породици стварамо хармонију или дисхармонију, зависно од наших мисли и жеља. Ако је домаћин у кући много оптерећен бригама и мислима о некој тешкоћи, он тим мислима ствара немир не само себи него и целој својој породици. Сви су у кући утучени, немају ни мира ни утехе.
Он као домаћин треба да зрачи добротом која се из њега преноси на све остале у кући.
Такав смо ми мислени апарат. Ја у своје време нисам знао да човек не сме вређати своје родитеље, ни телесне ни духовне. Ми их не смемо вређати ни својим мислима.
У своје време нисам био свестан да вређање доноси тешке последице за све нас. Ја сам много страдао због тога што сам свога оца мислима вређао и сада не могу да се накајем због тога.
Мој отац је био миран, тих, кротак човек, невероватан добричина.
У своме животу никад није био болестан јер је увек имао унутрашњи мир.
Цео свој живот посматрао је као представу, а када га неко врећа није се вређао, био је миран и тих. Ја бих био сретан да сам његових карактерних особина.
Људска душа је несхватљиво снажна. Ако се само једно биће нађе у породици које је одано Богу, све се у тој породици мења. То исто биће је као какав катализатор. Узавреле духове он стишава, дисхармонију претвара у хармонију. Јасно је да од количине његове Божанске благодати зависи и његова смиреноумна мисија у породици.
У породици у којој има више чланова довољно је да је само једна особа незадовољна – не мора она то ничим да испољава, довољно је да почне да мисли како се њој наноси неправда и како се са њом не поступа добро – па да се поремети мир у тој породици – она то својим мислима поремети. И сви су незадовољни а не знају откуда то.
Према ближњима треба имати подједнак однос. Не смемо да делимо људе – овај ми је симпатичан, овај антипатичан.
ИЗВОР: Књига; Духовне поуке Старца Тадеја српском народу
Старац ТАДЕЈ Витовнички - О породици
Ако је домаћин у кући много оптерећен бригама и мислима о некој тешкоћи, он тим мислима ствара немир не само себи него и целој својој породици.
Људска мисао има непојамно велику моћ, у стању је да учини многа добра, али и да уништи другог човека.
Ове моћи својих мисли, позитивних и негативних, човек најчешће није свестан.
Неслоге у породици – свађе, болести и свакакве невоље, нарочито крупније које снађу неку породицу, последица су рђавих помисли њених чланова.
Први и једини услов за промену рђаве породичне климе јесте промена мисли њених водећих чланова.
Почните свесно да шаљете добре мисли, мисли љубави и добрих жеља ономе ко вам је мрзак, ко вас је увредио, ко вас не воли.
На сопственом примеру моћи ћете тада да се уверите у снагу добрих мисли.
Болесна, неваљала деца, таква су због њихових родитеља и неслоге међу њима. Све се исто као у породицама дешава и на радним местима, у фабрикама, школама, болницама.
Престаните да мислите зло о своме шефу или другу на послу, преокрените зле мисли у добре и видећете промену понашања ваших дотадашњих „непријатеља“.
Видите и сами како ми у породици стварамо хармонију или дисхармонију, зависно од наших мисли и жеља. Ако је домаћин у кући много оптерећен бригама и мислима о некој тешкоћи, он тим мислима ствара немир не само себи него и целој својој породици. Сви су у кући утучени, немају ни мира ни утехе.
Он као домаћин треба да зрачи добротом која се из њега преноси на све остале у кући.
Такав смо ми мислени апарат. Ја у своје време нисам знао да човек не сме вређати своје родитеље, ни телесне ни духовне. Ми их не смемо вређати ни својим мислима.
У своје време нисам био свестан да вређање доноси тешке последице за све нас. Ја сам много страдао због тога што сам свога оца мислима вређао и сада не могу да се накајем због тога.
Мој отац је био миран, тих, кротак човек, невероватан добричина.
У своме животу никад није био болестан јер је увек имао унутрашњи мир.
Цео свој живот посматрао је као представу, а када га неко врећа није се вређао, био је миран и тих. Ја бих био сретан да сам његових карактерних особина.
Људска душа је несхватљиво снажна. Ако се само једно биће нађе у породици које је одано Богу, све се у тој породици мења. То исто биће је као какав катализатор. Узавреле духове он стишава, дисхармонију претвара у хармонију. Јасно је да од количине његове Божанске благодати зависи и његова смиреноумна мисија у породици.
У породици у којој има више чланова довољно је да је само једна особа незадовољна – не мора она то ничим да испољава, довољно је да почне да мисли како се њој наноси неправда и како се са њом не поступа добро – па да се поремети мир у тој породици – она то својим мислима поремети. И сви су незадовољни а не знају откуда то.
Према ближњима треба имати подједнак однос. Не смемо да делимо људе – овај ми је симпатичан, овај антипатичан.
ИЗВОР: Књига; Духовне поуке Старца Тадеја српском народу
