Чуда светог преподобног Георгија (Карслидиса) - Искушеник
Сведочанства о безбројним чудима која су се дешавала и дешавају се широм хришћанског света захваљујући заступништву Светог Георгија пред Богом.
Подели чланак са другима
Стара и нова чуда Светог великомученика и победоносца Георгија
Искушеник
Ако се Света Гора Атос сматра вртом Пресвете Богородице, онда се Свети Георгије назива чуваром овог врта.
Светом Георгију посвећени су католикони (саборне цркве) манастира Зографа и Ксенофонта, а по Светој Гори расуте су бројне капеле и мала монашка здања
– катизмати и келије, назване по Светом Победоносцу.
Једна од ових келија, о чијем се богатству причало и у којој су се подвизавала два стара монаха, била је под јурисдикцијом манастира Пантократора.
Једне ноћи, странци су покуцали на врата келије.
Глас изнутра питао је ко је тамо и шта желе ноћу.
Људи су одговорили да су ходочасници и да траже преноћиште.
Врата је отворио млади искушеник.
Пред њим су стајала три човека који су тражили да виде старце.
Искушеник их је одвео у гостинску собу и замолио да сачекају.
Странци су сели и чекали.
У келији је владала мртва тишина.
Прошла су цела два сата тешког чекања!
Најзад су хтели да устану са својих места, али безуспешно: неко им је невидљивим оковима везао руке и ноге.
Келијом су одјекнули крици.
Јадни старци су се пробудили и ужаснуто потрчали у гостинску собу, где су затекли странце како дивље вриште.
„Ко сте ви? Шта вам треба? Како сте ушли унутра?“, питали су монаси у недоумици.
„Ваш млади искушеник нас је пустио унутра!“
„Искушеник? Ми немамо искушенике!“
Тада су „ходочасници” били принуђени да открију истину: испоставило се да је један од њих био чувени разбојник Стаматис, који је опљачкао цело полуострво Халкидики и Атос.
Заједно са двојицом пријатеља, Стаматис је одлучио да опљачка њихову келију, знајући да ту живе два немоћна стара монаха.
Претварајући се да су ходочасници, намеравали су да уђу у келију, убију старце и изврше пљачку.
И све би ишло по плану, да није било овог искушеника!
Ко је то био?
Како је ушао у келију?
Старци су схватили да је то морало бити чудо.
Отрчали су у храм и донели разбојницима икону Светог Георгија.
Разбојници су се ужаснули када су видели „искушеника“ приказаног на икони.
Да, он им је отворио врата!
Када су покушали да целивају икону, ослободили су се невидљивих окова.
Од тада се келија назива „келија Светог Георгија Jављеног (Фанеромену)“, а икона се данас чува у католикону манастира Пантократора.
Чудо је оставило такав утисак на Стаматиса да је напустио своје погубно занимање и, као први који се настанио у најпустијем делу Атоса – Каруљи, саградио себи колибу са црквицом посвећеном Светом Георгију. Упокојио се у Господу као свети подвижник.
Чуда светог преподобног Георгија (Карслидиса) - Искушеник
Сведочанства о безбројним чудима која су се дешавала и дешавају се широм хришћанског света захваљујући заступништву Светог Георгија пред Богом.
Стара и нова чуда Светог великомученика и победоносца Георгија
Искушеник
Ако се Света Гора Атос сматра вртом Пресвете Богородице, онда се Свети Георгије назива чуваром овог врта.
Светом Георгију посвећени су католикони (саборне цркве) манастира Зографа и Ксенофонта, а по Светој Гори расуте су бројне капеле и мала монашка здања
– катизмати и келије, назване по Светом Победоносцу.
Једна од ових келија, о чијем се богатству причало и у којој су се подвизавала два стара монаха, била је под јурисдикцијом манастира Пантократора.
Једне ноћи, странци су покуцали на врата келије.
Глас изнутра питао је ко је тамо и шта желе ноћу.
Људи су одговорили да су ходочасници и да траже преноћиште.
Врата је отворио млади искушеник.
Пред њим су стајала три човека који су тражили да виде старце.
Искушеник их је одвео у гостинску собу и замолио да сачекају.
Странци су сели и чекали.
У келији је владала мртва тишина.
Прошла су цела два сата тешког чекања!
Најзад су хтели да устану са својих места, али безуспешно: неко им је невидљивим оковима везао руке и ноге.
Келијом су одјекнули крици.
Јадни старци су се пробудили и ужаснуто потрчали у гостинску собу, где су затекли странце како дивље вриште.
„Ко сте ви? Шта вам треба? Како сте ушли унутра?“, питали су монаси у недоумици.
„Ваш млади искушеник нас је пустио унутра!“
„Искушеник? Ми немамо искушенике!“
Тада су „ходочасници” били принуђени да открију истину: испоставило се да је један од њих био чувени разбојник Стаматис, који је опљачкао цело полуострво Халкидики и Атос.
Заједно са двојицом пријатеља, Стаматис је одлучио да опљачка њихову келију, знајући да ту живе два немоћна стара монаха.
Претварајући се да су ходочасници, намеравали су да уђу у келију, убију старце и изврше пљачку.
И све би ишло по плану, да није било овог искушеника!
Ко је то био?
Како је ушао у келију?
Старци су схватили да је то морало бити чудо.
Отрчали су у храм и донели разбојницима икону Светог Георгија.
Разбојници су се ужаснули када су видели „искушеника“ приказаног на икони.
Да, он им је отворио врата!
Када су покушали да целивају икону, ослободили су се невидљивих окова.
Од тада се келија назива „келија Светог Георгија Jављеног (Фанеромену)“, а икона се данас чува у католикону манастира Пантократора.
Чудо је оставило такав утисак на Стаматиса да је напустио своје погубно занимање и, као први који се настанио у најпустијем делу Атоса – Каруљи, саградио себи колибу са црквицом посвећеном Светом Георгију. Упокојио се у Господу као свети подвижник.
