Плач по Богу јесте туговање душе и расположење у коме болно срце махнито тражи оно за чиме жуди.

Добро је да знамо да има суза које долазе човеку од помисли и размишљања и суза које настају без размишљања; по том се разликују словесни од несловесних.

Плакаћемо, као што је плакао апостол Павле када би се сетио да је некада прогонио Цркву Христову.

Нека у теби буде непрестани плач, не знајући за ситост у сузама. Пази да не пострадаш и због превелике духовне радости и умилења.

Адам, отац васељене, познавао је у рају сладост љубави Божије. Због тога је силно патио и много плакао када је због греха изгнан из раја, лишивши се љубави Божије.

Када за време молитве своје изливаш бујицу суза, нипошто се не узноси тиме сам у себи, као да си изнад многих говори Старац САВА Псково-Печерски.

Покајање је помирење с Господом путем вршења добрих дела, супротних пређашњим гресима.

Браћо и сестре? Шта je то покајање? Покајање je суђење човека самоме себи пре Страшног Суда.

Ко у нади на покајање дозвољава себи да сагреши добровољно и намерно: тај лукаво поступа у односу према Богу