Преподобни ЈЕФРЕМ Сирин - О борби са стомакоугађањем
Јео си хлеба и наситио се! Подај славу Богу који те је нахранио. А ако хоћеш да твоје тело буде задовољно малим, подај славу Богу који те укрепљује и не говори пред свима: „Нисам појео ни такав комад хлеба“.
Подели чланак са другима
О БОРБИ СА СТОМАКОУГАЂАЊЕМ
10. Немој, монаше, желети месо и не опијај се вином. У супротном, твој ум ће огрубети и житејским бригама неће бити краја.
11. Знаци доброг живота младог монаха су – смиреноумно уздржање од пијења вина и многоговорљивости. Ко их, пак, воли неће добро завршити живот.
12. Немој принуђавати свога брата да пије вино до пијаности, чак и ако га он одавно употребљава. Јер, брод се гради дуго времена, а уништава се тренутно, од једног ударца.
13. Ко жели телесно спокојство себи припрема многа искушења, а дуготрпељиви се спасава.
14. Боље је јести у Господу и благодарити Господу, неголи не јести [тј. постити на води] и осуђивати оне који једу и благодаре Господу.
15. Сео си за трпезу? Једи хлеб и не осуђуј ближњега да се кроз осуђивање не би десило да прождиреш брата свога.
16. Буди здрав у вери и једи у Господу све што је изнесено пред тебе. Ако ти је понуђено неко јело које не желиш да једеш немој га одгуривати са трпезе уколико други желе да једу и благодаре Господу.
17. Сео си да једеш? Једи као човек и не осврћи се око себе као незнавен.
18. Један брат је рекао: „Не одбијам да једем месо због неке одвратности, будући да је свако створење Божије добро и ништа није за одбацивање (1.Тим.4,4), него стога што је написано: Безумном не користи сладост (Прич.19,10). За монаха је неразборито да једе месо животиња“.
19. Немој се гнушати ни остатака уколико су ти понуђени. Јер, Господ је заповедио својим ученицима да сакупе преостале комаде, да ништа не пропадне (Јн.6,12).
20. Срамота је за човека да се опија вином. Видевши многе, нисам пронашао никога ко би био сличан ономе ко се опија.
21. Уздржање изнурује тело, а преједање ум чини грубим.
22. Ћути иноче, и потчињавај тело своје да не би био одбачен.
23. Ради са телом својим и донећеш плод Богу.
24. Желиш ли, иноче, да постигнеш покој у братској заједници? Буди задовољан општом братском трпезом. И биће исцељено тело твоје, и излечене кости твоје (Прич.33,8) и душа твоја неће претрпети штету. Ако се на чаши и стакленцу задржавају очи твоје свакако ћеш оболети и биће ти као да те змија ујела (Прич.23,31).
25. Јурећи за пленом да би наситио стомак, лав бива ухваћен: и стомакоугодник бива понижен због задовољства стомака.
26. Од мноштва хране ум постаје груб, а добро уздржање га очишћује.
27. Човек који се опија и раздражује смућује душу братије, и његова срамота је стално уз њега.
28. Човек који се увече опија, чини и говори што не треба, и ујутру се каје. Али, ако опет пије вино, поступа на исти начин.
29. Не пиј вина до опијености, макар те и молили пријатељи који се налазе са тобом. Јер, ако те вино савлада, тобом ће се саблазнити најпре они који су те молили.
30. Онај ко угађа стомаку се труди и пашти око тога како да напуни свој стомак јелима, а када поједе – мучи се да их свари. Уздржање, пак, прати здравље и бодрост.
31. Монах који угађа стомаку брине се о многоме, а онај који се уздржава сличан је срни у пољу.
32. Иноче, не брини се о стомаку, и бићеш спокојан.
33. Сва дрва у шуми нису довољна да се насити огањ. Тако је ненасита и плот, ма колико јој угађао.
34. Пијани пастир не чува поверене му овце, а сањиви и сам постаје плен звери. Јер, трње ће нићи у руци пијанице делима (Прич.26,9), а душа онога ко се уздржава припада Богу.
35. Уздржање је особина трпљења.
36. Не опијај се вином ради угађања људима. Јер, обузеће те велики стид када те нађу пијаног.
37. Јео си хлеба и наситио се! Подај славу Богу који те је нахранио. А ако хоћеш да твоје тело буде задовољно малим, подај славу Богу који те укрепљује и не говори пред свима: „Нисам појео ни такав комад хлеба“. Јер, шта би тиме себи додао? Не осуђујеш ли тиме само оне који једу и благодаре?
38. Монах који угађа стомаку пост назива временом жалости, а онај ко се уздржава ни у време поста не изгледа тужно.
39. Чини ми се да прекомерно уздржање није похвално. Исто тако, ни пренебрегавање дужног уздржања није корисно. Као што дуготрајно удаљавање од установљених јела доводи до раслабљености и недостатка снаге за служење, тако и пресићавање храном подвргава осуди. Речено је: Тешко вама који сте сити сада, јер ћете огладнети (Лк.6,25). Поврх тога, неуздржљивац од неумерености упада у плотске страсти. Због тога треба побожно и на правилан начин управљати телом.
40. Уставши по примању утехе (за трпезом) немој ићи по келијама, већ безмолствуј у својој келији, будући да је ђаво многе преварио вином. Због тога, бити у туђој келији након примања утехе служи као знак бесрамности и распуштености. На сличним скуповима догађају се душевни падови, нарочито када жезал настојатеља није делатан. Јер, онај ко свој ум неће да обуздава страхом Божијим има потребу за страхом од људи како би се уздржавао од онога што није корисно, као што је слуга целомудрен захваљујући строгости господара.
41. Употребљавај просту и неопходну храну да ти ум не би огрубео преједањем, пијанством и бригама овога живота (Лк.21,34). Јер, побеђени сличном страшћу ни блуд не сматрају блудом, ни прељубу прељубом, нити се одричу свега онога што чине незнабошци. Напротив они све то чине без страха, ничим се не разликујући од свиња у блату. Они не мисле на Закон, ни на пророке, ни на самог Господа који се очовечио да би уништио безакони грех. Не буди пристрасан према месу и вину да ти ум не би постао неспособан за примање духовних дарова.
42. Не наслађуј се бањама, пићем и мноштвом меса да не би пао у несавладиве опасности, грешећи у нечему важном.
43. Не слушај савете људи који себи угађају, који су себе учинили робовима стомака и телесних страсти.
44. Преједање и много пијење пружа пријатност само у текућем дану, док следећег дана у помисли остављају непријатност и раслабљеност.
45. Монах који најпре не заволи ћутање и уздржање неће остати дуго на једном месту, нити ће наћи покој. Јер, ћутање учи безмолвију и постојаној молитви, а уздржање помисли чини нерасејаним. Онога ко је то стекао очекује мирно устројство срца.
46. Не обмањуј се насићивањем стомака и не опијај се вином, јер је у њему блуд (Еф.5,18). Ти ни у чему нећеш наћи користи, осим у испуњавању воље Божије.
47. Знај да сразмерно са негом тела (на властиту пропаст) душа у себи умножава страсти тако да, обремењена злом навиком тела, најзад постаје бесплодна. Због тога Спаситељ каже: Пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота (Лк.21,34). Стога и апостол каже: Изнуравам тело своје и савлађујем га, да проповедајући другима, сам не будем одбачен (1.Кор.9,27). Тело онога ко се принуђава на дело Господње постаје силно, а душа му се просвећује. Борац упорно проводи време у телесним вежбама како би своје тело оспособио за вештину борбе. И подвижник побожности је дужан да се вежба у сваком добром делу, као што говори апостол: Вежбај се у побожности (1.Тим.4,7),
ИЗВОР: Добротољубље, II том / ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН
Интернет издање: Svetosavlje.org
Преподобни ЈЕФРЕМ Сирин - О борби са стомакоугађањем
Јео си хлеба и наситио се! Подај славу Богу који те је нахранио. А ако хоћеш да твоје тело буде задовољно малим, подај славу Богу који те укрепљује и не говори пред свима: „Нисам појео ни такав комад хлеба“.
О БОРБИ СА СТОМАКОУГАЂАЊЕМ
10. Немој, монаше, желети месо и не опијај се вином. У супротном, твој ум ће огрубети и житејским бригама неће бити краја.
11. Знаци доброг живота младог монаха су – смиреноумно уздржање од пијења вина и многоговорљивости. Ко их, пак, воли неће добро завршити живот.
12. Немој принуђавати свога брата да пије вино до пијаности, чак и ако га он одавно употребљава. Јер, брод се гради дуго времена, а уништава се тренутно, од једног ударца.
13. Ко жели телесно спокојство себи припрема многа искушења, а дуготрпељиви се спасава.
14. Боље је јести у Господу и благодарити Господу, неголи не јести [тј. постити на води] и осуђивати оне који једу и благодаре Господу.
15. Сео си за трпезу? Једи хлеб и не осуђуј ближњега да се кроз осуђивање не би десило да прождиреш брата свога.
16. Буди здрав у вери и једи у Господу све што је изнесено пред тебе. Ако ти је понуђено неко јело које не желиш да једеш немој га одгуривати са трпезе уколико други желе да једу и благодаре Господу.
17. Сео си да једеш? Једи као човек и не осврћи се око себе као незнавен.
18. Један брат је рекао: „Не одбијам да једем месо због неке одвратности, будући да је свако створење Божије добро и ништа није за одбацивање (1.Тим.4,4), него стога што је написано: Безумном не користи сладост (Прич.19,10). За монаха је неразборито да једе месо животиња“.
19. Немој се гнушати ни остатака уколико су ти понуђени. Јер, Господ је заповедио својим ученицима да сакупе преостале комаде, да ништа не пропадне (Јн.6,12).
20. Срамота је за човека да се опија вином. Видевши многе, нисам пронашао никога ко би био сличан ономе ко се опија.
21. Уздржање изнурује тело, а преједање ум чини грубим.
22. Ћути иноче, и потчињавај тело своје да не би био одбачен.
23. Ради са телом својим и донећеш плод Богу.
24. Желиш ли, иноче, да постигнеш покој у братској заједници? Буди задовољан општом братском трпезом. И биће исцељено тело твоје, и излечене кости твоје (Прич.33,8) и душа твоја неће претрпети штету. Ако се на чаши и стакленцу задржавају очи твоје свакако ћеш оболети и биће ти као да те змија ујела (Прич.23,31).
25. Јурећи за пленом да би наситио стомак, лав бива ухваћен: и стомакоугодник бива понижен због задовољства стомака.
26. Од мноштва хране ум постаје груб, а добро уздржање га очишћује.
27. Човек који се опија и раздражује смућује душу братије, и његова срамота је стално уз њега.
28. Човек који се увече опија, чини и говори што не треба, и ујутру се каје. Али, ако опет пије вино, поступа на исти начин.
29. Не пиј вина до опијености, макар те и молили пријатељи који се налазе са тобом. Јер, ако те вино савлада, тобом ће се саблазнити најпре они који су те молили.
30. Онај ко угађа стомаку се труди и пашти око тога како да напуни свој стомак јелима, а када поједе – мучи се да их свари. Уздржање, пак, прати здравље и бодрост.
31. Монах који угађа стомаку брине се о многоме, а онај који се уздржава сличан је срни у пољу.
32. Иноче, не брини се о стомаку, и бићеш спокојан.
33. Сва дрва у шуми нису довољна да се насити огањ. Тако је ненасита и плот, ма колико јој угађао.
34. Пијани пастир не чува поверене му овце, а сањиви и сам постаје плен звери. Јер, трње ће нићи у руци пијанице делима (Прич.26,9), а душа онога ко се уздржава припада Богу.
35. Уздржање је особина трпљења.
36. Не опијај се вином ради угађања људима. Јер, обузеће те велики стид када те нађу пијаног.
37. Јео си хлеба и наситио се! Подај славу Богу који те је нахранио. А ако хоћеш да твоје тело буде задовољно малим, подај славу Богу који те укрепљује и не говори пред свима: „Нисам појео ни такав комад хлеба“. Јер, шта би тиме себи додао? Не осуђујеш ли тиме само оне који једу и благодаре?
38. Монах који угађа стомаку пост назива временом жалости, а онај ко се уздржава ни у време поста не изгледа тужно.
39. Чини ми се да прекомерно уздржање није похвално. Исто тако, ни пренебрегавање дужног уздржања није корисно. Као што дуготрајно удаљавање од установљених јела доводи до раслабљености и недостатка снаге за служење, тако и пресићавање храном подвргава осуди. Речено је: Тешко вама који сте сити сада, јер ћете огладнети (Лк.6,25). Поврх тога, неуздржљивац од неумерености упада у плотске страсти. Због тога треба побожно и на правилан начин управљати телом.
40. Уставши по примању утехе (за трпезом) немој ићи по келијама, већ безмолствуј у својој келији, будући да је ђаво многе преварио вином. Због тога, бити у туђој келији након примања утехе служи као знак бесрамности и распуштености. На сличним скуповима догађају се душевни падови, нарочито када жезал настојатеља није делатан. Јер, онај ко свој ум неће да обуздава страхом Божијим има потребу за страхом од људи како би се уздржавао од онога што није корисно, као што је слуга целомудрен захваљујући строгости господара.
41. Употребљавај просту и неопходну храну да ти ум не би огрубео преједањем, пијанством и бригама овога живота (Лк.21,34). Јер, побеђени сличном страшћу ни блуд не сматрају блудом, ни прељубу прељубом, нити се одричу свега онога што чине незнабошци. Напротив они све то чине без страха, ничим се не разликујући од свиња у блату. Они не мисле на Закон, ни на пророке, ни на самог Господа који се очовечио да би уништио безакони грех. Не буди пристрасан према месу и вину да ти ум не би постао неспособан за примање духовних дарова.
42. Не наслађуј се бањама, пићем и мноштвом меса да не би пао у несавладиве опасности, грешећи у нечему важном.
43. Не слушај савете људи који себи угађају, који су себе учинили робовима стомака и телесних страсти.
44. Преједање и много пијење пружа пријатност само у текућем дану, док следећег дана у помисли остављају непријатност и раслабљеност.
45. Монах који најпре не заволи ћутање и уздржање неће остати дуго на једном месту, нити ће наћи покој. Јер, ћутање учи безмолвију и постојаној молитви, а уздржање помисли чини нерасејаним. Онога ко је то стекао очекује мирно устројство срца.
46. Не обмањуј се насићивањем стомака и не опијај се вином, јер је у њему блуд (Еф.5,18). Ти ни у чему нећеш наћи користи, осим у испуњавању воље Божије.
47. Знај да сразмерно са негом тела (на властиту пропаст) душа у себи умножава страсти тако да, обремењена злом навиком тела, најзад постаје бесплодна. Због тога Спаситељ каже: Пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота (Лк.21,34). Стога и апостол каже: Изнуравам тело своје и савлађујем га, да проповедајући другима, сам не будем одбачен (1.Кор.9,27). Тело онога ко се принуђава на дело Господње постаје силно, а душа му се просвећује. Борац упорно проводи време у телесним вежбама како би своје тело оспособио за вештину борбе. И подвижник побожности је дужан да се вежба у сваком добром делу, као што говори апостол: Вежбај се у побожности (1.Тим.4,7),
ИЗВОР: Добротољубље, II том / ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН
Интернет издање: Svetosavlje.org
