Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 105 (11,2-12)
Говорим, дакле: „Посрнуше ли да отпадну? Никако! Него је њихов пад спасење незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност.
Подели чланак са другима
Седмица 4. по Духовима
Среда 4. по Духовима
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 105 (11,2-12)
2. Не одбаци Бог народ свој који унапред позна. Или не знате шта говори Писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3. „Господе, пророке твоје побише и жртвенике твоје раскопаше, и ја остадох једини и траже живот мој.”
4. А шта му вели Божији одговор? – Оставих себи седам хиљада људи, који не приклонише колена пред Ваалом.
5. Тако, дакле, и у садашње време постоји један остатак по избору благодати.
6. Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела, више није благодат, јер дело већ не би било дело.
7. Шта. дакле? Оно што Израиљ тражи не постиже, а изабрани постигоше; остали пак окореше,
8. као што је написано: „Даде им Бог дух неосетљивости, очи да не виде и уши да не чују до дана данашњега.“
9. И Давид говори: „Нека им буде трпеза њихова замка и клопка и саблазан и одмазда;
10. нека потамне очи њихове да не виде, и леђа њихова заувек савиј!”
11. Говорим, дакле: „Посрнуше ли да отпадну? Никако! Него је њихов пад спасење незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност.
12. А ако је пад њихов богатство свету и пораз њихов богатство незнабошцима, колико ли је више пуноћа њихова?”
Извор: pravoslavno.rs
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 105 (11,2-12)
Говорим, дакле: „Посрнуше ли да отпадну? Никако! Него је њихов пад спасење незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност.
Седмица 4. по Духовима
Среда 4. по Духовима
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 105 (11,2-12)
2. Не одбаци Бог народ свој који унапред позна. Или не знате шта говори Писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3. „Господе, пророке твоје побише и жртвенике твоје раскопаше, и ја остадох једини и траже живот мој.”
4. А шта му вели Божији одговор? – Оставих себи седам хиљада људи, који не приклонише колена пред Ваалом.
5. Тако, дакле, и у садашње време постоји један остатак по избору благодати.
6. Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела, више није благодат, јер дело већ не би било дело.
7. Шта. дакле? Оно што Израиљ тражи не постиже, а изабрани постигоше; остали пак окореше,
8. као што је написано: „Даде им Бог дух неосетљивости, очи да не виде и уши да не чују до дана данашњега.“
9. И Давид говори: „Нека им буде трпеза њихова замка и клопка и саблазан и одмазда;
10. нека потамне очи њихове да не виде, и леђа њихова заувек савиј!”
11. Говорим, дакле: „Посрнуше ли да отпадну? Никако! Него је њихов пад спасење незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност.
12. А ако је пад њихов богатство свету и пораз њихов богатство незнабошцима, колико ли је више пуноћа њихова?”
Извор: pravoslavno.rs
