О БОРБИ СА ГНЕВОМ

138. Онај ко од себе прогони дух гневљивости и раздражљивости налази се далеко од борбе и метежа, увек је спокојан духом, весео лицем, здрав умом и представља станиште Светога Духа.
139. Кротки се радује ако га увреде, а ако га ожалосте – благодари. Он гневљиве укроћује љубављу. Примајући ударце он се не смућује, а када се препиру са њим остаје спокојан. Када га присиљавају на покорност он се весели, туђа гордост га не рањава, радостан је у понижењима, не надима се заслугама, са свима је у миру, власти је покоран, приправан је за свако дело, туђ је лукавству, не зна за завист.

140. Онај који не завиди не стреми ка части. Он се радује са радоснима, помаже онима који напредују, за задовољством гледа на оне који иду добрим путем, хвали оне који живе како треба. Уопште, онај ко не завиди у себи нема непријатељства према успеху [ближњега] и радује се сваком племенитом делу другога.
141. Јадан је онај ко се рањава завишћу и супарништвом будући да је саучесник ђаволов, чијом завишћу у свет уђе смрт (Прем.2,24). Његово срце свагда изнемогава од туге, тело изједа бледило и снага му копни. Завист и супарништво су страшан отров: од њих се рађа клевета, мржња и убиство.

142. Онај ко свој језик није ранио оговарањем успео је да своје срце и своју савест сачува неоскврњенима. Ко није уловљен духом оговарања истински је познао да је човек од земље. Он се сачувао од злопамћења. Онај ко није у друштву са клеветницима пребива заједно са анђелима. Онај ко није отровао уши и језик оговарањем испуњен је леком љубави. Уста онога ко се није оскрнавио оговарањем миришу плодовима Светога Духа.
143. Ко другога оговара, сам себе осуђује. У ономе ко оговара пребива клевета, и мржња, и сплеткарење. Он се праведно сматра братоубицом.

144. Мржња или завист под видом благочашћа јесу горка вода у златним посудама. Стави у њу дрво живота и она ће постати слатка. Крстом нашег Спаситеља уништена су сва опадања лукавог непријатеља.
145. Љубав просвећује мислене очи. Ко, пак, воли непријатељство и свађу лича на човека који своју руку често ставља у змијско легло.
146. Уколико у свом срцу будеш скривао страст злопамћења, постаћеш станиште јарости и незнања, а уједно и жалости, те ће се и изглед твог лица изменити. Јер, речено је: Путеви злопамтљивих [воде] у смрт (Прич.12,28).

147. Онај ко у своме срцу скрива злопамћење личи на онога ко храни змију у грудима својим.
148. Жесток човек смућује душе братије, а дуготрпељиви у љубави се боји Бога.
149. Северни ветар узбуркава море, а плаховитост узбуркава човекове мисли. Великодушност, међутим, далеко прогони раздражљивост. Где, пак, нема раздражљивости, нема ни гнева.

150. Необуздани коњ свог јахача предаје у руке зликоваца, и гневљив човек упада у невољу.
151. Немој, монаше, слушати завист, немој смишљати сплетке брату своме, и немој му придавати погрдно име. Желећи да га са стидом истераш из његовог места, пази да се сам не подвргнеш ономе што њему смишљаш. Ко ближњему јаму копа, сам у њу упада (Проп.10,8). Слушај шта је написано: Грешници ће упасти у мреже своје (Пс.140,10).

152. Немој мислити: „Овај брат чини штету заједници“. Ти сам немој чинити зла другоме, нити се дружити са онима који чине зло. Јер, Бог испитује срца и утробе (Пс.7,10).
153. Ко је пронашао пут дуготрпљења и незлобивости, пронашао је пут живота.

154. Онај ко завиди успесима свога брата одлучује себе од вечнога живота, а ко помаже брату постаје његов сажитељ и у животу вечном. По суду се кажњавају и они који чине зло и они који им помажу. Неће ли тим пре Господ наградити онога ко потпомаже испуљавање воље Његове?
155. Боље је осмехом прекинути раздражљивост, неголи бити неукротиво суров.

156. Дим одгони пчеле далеко, а злопамћење из срца изгони знање.
157. Моли Господа, и проливај сузе пред благошћу Његовом. Тада се злопамћење неће уселити у твоју душу, и твоја молитва ће бити као кад пред Њим (Пс.140,2).

158. Онај ко хоће да мирно живи на сваком месту нека не тражи своје сопствено спокојство, него спокојство других у Господу. Тако ће наћи сопствено спокојство. А онај ко је свадљив и зле нарави никада неће бити спокојан.
159. Онај међу братијом који се, после свађе, први покаје задобија венац победе. Међутим, увенчаће се и други уколико не одбаци покајање, већ са готовошћу учини оно што је потребно ради мира.
160. За човека раздражљивост представља ров. Онај, пак, ко је у себи савладао раздражљивост, успео је да га прескочи.

161. Са једномисленом братијом пребива Господ, док њихово непријатељство весели лукавога.
162. Ко ћути када га изобличавају због порока, у своме срцу скрива злопамћење, а ко се мирно и са кротошћу брани (или признаје) није злопамтљив.
163. Човек који је раздражљив и бучан изобилује клетвама, а онај ко безмолствује поседује разум.

164. Шта је раздражљивост? Раздражљивост је прека и бестидна страст, за којом следи и раскајавање. И жалост изједа срце човека који је упао у њу.
165. Онога ко воли немир изненада ће постићи погибао, подељеност и непоправива пропаст. Јер, он се радује свему што је мрско Господу. Мир ће, пак, наследити онај ко га воли. Кротост у човеку предупређује раздражљивост.

166. Раздражљивост и злопамћење су исто што и змијски отров. Јер, они и лице мењају, и мисао смућују, и удове раслабљују, и онемогућавају да човек заврши дело. Кротост и љубав, пак, све то удаљују.