Ознака Духовне поуке

За молитву се старај колико можеш – ето теби мач духовни! Учитељ молитве је сам – Бог.

Ако ти се ум ослободи сваке наде на свет видљивог, значи да је у теби умро грех поучава Преподобни Ава ИСАИЈА.

Сумња је хула на Бога, дрска лаж срца или угњезденог у срцу духа лажи на Духа Истине поучава Свети ЈОВАН Кронштатски.

Пост нам отвара пут за остварење прекрасних дела, а пре свега за љубав према Богу и ближњима поучава Свети ИСАК Сирин

Нама помаже Бог, а ми то не схватамо. Сматрамо да напредујемо, говори Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац у поукама о духовном животу

Добрим, пак, уживањима треба сматрати она која нису скопчана са тугом, нити узрокују кајање, нити чине било какву штету.

Три врлине увек дају светлост уму: не примећивање лукавства ни у коме, доброчинство онима који нам чине зло и трпљење без смућивања свега што долази.

Мири се са супарником својим брзо док си на путу са њим. Шта ћеш ако твој супарник умре на том путу? Шта ћеш ако ти умреш на том путу пре супарника твога?

Ми желимо да будемо добри, а духови под небом не желе да ми имамо ни једну добру особину него само негативне особине.

Свети ФИЛАРЕТ Московски каже: Молитва је узношење ума и срца ка Богу, које се пројављује кроз побожно обраћање човека Богу.

Уопште немој мислити да ћеш добити оно што си искао од Бога са сумњом, будући да си га у ствари увредио. Јер, изругивачу Бог не даје своје дарове.

Бори се, чедо моје, казује старац ЈЕФРЕМ, јер је пут Божији узан и трновит, али не по природи него због наших страсти.

Казиваше старац Клеопа: "Узмите за заштитницу и за помоћницу Богомајку, мајку нашу на небу и на земљи! Царицу неба и земље!"

Што човек има у данашње време више (материјалних) добара, то има више проблема.

Родитељи често на нивоу подсвијести хоће да живе у својој дјеци; зато чине насиље над личношћу свога дјетета

Сатана има само једну бригу – да оно чиме се човек бави, у чему му пребивају свест, пажња и срце, не буде – Бог, него било шта друго изван Њега

Свети ИГЊАТИЈЕ Брјанчанинов објашњава и појашњава осам главних врлина са њиховом поделом и огранцима.

Постоји осам главних страсти: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, туга, униније, таштина и гордост.

Душа која је познала Господа жели да Он непрестано буде у њој. Господ нечујно долази у душу и даје јој мир, и без речи сведочи о спасењу.