Ознака Старац ЈЕФРЕМ Аризонски

Роптање разара душу. Роптање је, дословно, духовна гангрена која постепено убија душу човекову.

Ђаво је врло вешт и увек вреба да нас ухвати у замку у време наше духовне поспаности, како би нас учинио одговорнима пред Богом и нашом савешћу.

Трезвеност се изображава у виду секире којом се, подсецањем њиховог корења, могу оборити велика стабла. Ако је корен посечен, дрво више не расте.

Наш живот је кратак, он је прашина, пепео и сан, и убрзо ћемо окусити трулежност. Данас си још здрав, сутра си болестан.

Кад новац времена још увек није сасвим потрошен разборито размислимо о разбојничком свету који жели да нас покраде.

Плакаћемо, као што је плакао апостол Павле када би се сетио да је некада прогонио Цркву Христову.

Када нам је тешко да се молимо не треба себе да мучимо прекорима зато што је то нездрава реакција која указује на повређено самољубље.

Слушајући о ђавољим делима и замкама, ми смо спремни да пребацимо сву одговорност на ђавола и да кажемо да је он крив за све.

Бори се, чедо моје, казује старац ЈЕФРЕМ, јер је пут Божији узан и трновит, али не по природи него због наших страсти.

Старац ЈЕФРЕМ Аризонски каже да је главни узрок осуђивања и клеветања гордост и егоизам, јер човек себе сматра бољим од осталих.

Кад те надвлада гнев, требало би да схватиш да га ти потхрањујеш, и да ћеш га следећег пута затећи још снажнијег

Чедо моје, време нашег живота дато нам је као новчани износ, тако да свако може да тргује ради свог спасења