Преподобни Порфирије Кавсокаливит - Ђаво и болести
Демони понекад имају могућност да нас нападну – не само душу, него и тело – и то са убилачким расположењем, и да је за наше спасење неопходна помоћ светитеља.
Подели чланак са другима
Ђаво и болести
Налазио сам се у Старчевој келији у Калисији. Разговарали смо о здрављу, и Старац је покушавао да ми објасни како болести потичу од демонских енергија, од грехова.
Да би ми помогао да схватим, испричао ми је следећи догађај:
Посети ме једном приликом нека госпођа у крајњем очајању, која само што не беше умрла од жалости. Разлог је био њен муж, који је, како мије рекла, много патио од астме; она није могла да му помогне и зато је била тако жалосна. Ја сам, међутим, “видео” друге ствари. “Ја ћу ти помоћи”, рекох јој, “ако прихватиш да учиниш оно што ти кажем”. “Учинићу све што ми кажете”, одговори она.
А ја јој велим: “Пођи сада својој кући. Уђи на главни улаз и пођи у собу где се налази твој болесни муж. Проведи неко време са њим и мотри шта ће он чинити. Затим устани и кажи му: “Треба да пођем на пијацу да нешто купим, тако да ћу бити одсутна неких сат времена’.
Но, ти немој поћи на пијацу, него направи круг око куће, па уђи на задњи улаз у кухињу, која се граничи са његовом собом. Пази, међутим, да он не уочи шта радиш. У кухињи проведи око сат времена и за то време наслањај ухо на зид и ослушкуј шта он ради. Када дође час, изађи кроз задња врата, направи опет круг око куће, и спреда уђи у његову собу. Опет обрати пажњу на то шта ће урадити кад те спази.
Госпођа учини онако како јој рекох. Следећег дана поново дође к мени. “Шта је било?”, упитах је. “Чим сам”, вели она, “ушла на предња врата у собу свог мужа, он стаде снажно да кашље, да пљује и да ми даје заједљиве примедбе како га не волим, како га уопште не жалим и како га остављам самог да се пати. Нешто касније рекох му да ћу на неко време отићи на пијацу, на шта он поново поче да се вајка и да се жали. Но, кад сам ушла у кухињу, опазила сам да у соби мог мужа влада савршена тишина. Прошао је један сат, и ја се вратих у његову собу. Тек што отворих врата и тек што ме угледа муж поче да кашље и да се жали како је за све време мог одсуства много патио, кашљао, дозивао у помоћ, и само што није умро онако усамљен.
Упитах је: “Схваташ ли сада шта се збива?” “Мало сам збуњена, не знам шта да мислим”, одговори она. “Ја ћу ти све објаснити”, рекох ја. “Твој муж има демона у себи. Видео сам то чим си јуче дошла к мени. Демон му је донео астму – том астмом твог мужа заправо жели тебе да уништи. А ти, пошто си врло осетљива и болећива, гледајући га како пати и како се непрестано жали да га запостављаш, напросто копниш од жалости. Он се, међутим, много не жалости. Кашље и пљује и жали се само кад си ти покрај њега, јер си ти његов циљ. Чим ти одеш и више те не види, он се умири.”
Госпођа ме је посматрала и мало-помало почела да схвата шта се догађа. Рекао сам јој шта да чини да се супротстави демону, и да се избаве и она и њен муж. Послушала ме је, и сад су добро.
У мени се јавила недоумица, па га упитах: “Старче, да ли је та астма била психолошка, односно замишљена?” “Не”, одговори ми он, “била је то стварна, органска астма, али је потицала од демона који ју је користио као убиствено оружје против те жене.”
На основу тих речи схватио сам да демони понекад имају могућност да нас нападну – не само душу, него и тело – и то са убилачким расположењем, и да је за наше спасење неопходна помоћ светитеља.
Из књиге: Георгиос С. Крусталакис: СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ – Духовни отац и педагог
Интернет издање: svetosavlje.org
Преподобни Порфирије Кавсокаливит - Ђаво и болести
Демони понекад имају могућност да нас нападну – не само душу, него и тело – и то са убилачким расположењем, и да је за наше спасење неопходна помоћ светитеља.
Ђаво и болести
Налазио сам се у Старчевој келији у Калисији. Разговарали смо о здрављу, и Старац је покушавао да ми објасни како болести потичу од демонских енергија, од грехова.
Да би ми помогао да схватим, испричао ми је следећи догађај:
Посети ме једном приликом нека госпођа у крајњем очајању, која само што не беше умрла од жалости. Разлог је био њен муж, који је, како мије рекла, много патио од астме; она није могла да му помогне и зато је била тако жалосна. Ја сам, међутим, “видео” друге ствари. “Ја ћу ти помоћи”, рекох јој, “ако прихватиш да учиниш оно што ти кажем”. “Учинићу све што ми кажете”, одговори она.
А ја јој велим: “Пођи сада својој кући. Уђи на главни улаз и пођи у собу где се налази твој болесни муж. Проведи неко време са њим и мотри шта ће он чинити. Затим устани и кажи му: “Треба да пођем на пијацу да нешто купим, тако да ћу бити одсутна неких сат времена’.
Но, ти немој поћи на пијацу, него направи круг око куће, па уђи на задњи улаз у кухињу, која се граничи са његовом собом. Пази, међутим, да он не уочи шта радиш. У кухињи проведи око сат времена и за то време наслањај ухо на зид и ослушкуј шта он ради. Када дође час, изађи кроз задња врата, направи опет круг око куће, и спреда уђи у његову собу. Опет обрати пажњу на то шта ће урадити кад те спази.
Госпођа учини онако како јој рекох. Следећег дана поново дође к мени. “Шта је било?”, упитах је. “Чим сам”, вели она, “ушла на предња врата у собу свог мужа, он стаде снажно да кашље, да пљује и да ми даје заједљиве примедбе како га не волим, како га уопште не жалим и како га остављам самог да се пати. Нешто касније рекох му да ћу на неко време отићи на пијацу, на шта он поново поче да се вајка и да се жали. Но, кад сам ушла у кухињу, опазила сам да у соби мог мужа влада савршена тишина. Прошао је један сат, и ја се вратих у његову собу. Тек што отворих врата и тек што ме угледа муж поче да кашље и да се жали како је за све време мог одсуства много патио, кашљао, дозивао у помоћ, и само што није умро онако усамљен.
Упитах је: “Схваташ ли сада шта се збива?” “Мало сам збуњена, не знам шта да мислим”, одговори она. “Ја ћу ти све објаснити”, рекох ја. “Твој муж има демона у себи. Видео сам то чим си јуче дошла к мени. Демон му је донео астму – том астмом твог мужа заправо жели тебе да уништи. А ти, пошто си врло осетљива и болећива, гледајући га како пати и како се непрестано жали да га запостављаш, напросто копниш од жалости. Он се, међутим, много не жалости. Кашље и пљује и жали се само кад си ти покрај њега, јер си ти његов циљ. Чим ти одеш и више те не види, он се умири.”
Госпођа ме је посматрала и мало-помало почела да схвата шта се догађа. Рекао сам јој шта да чини да се супротстави демону, и да се избаве и она и њен муж. Послушала ме је, и сад су добро.
У мени се јавила недоумица, па га упитах: “Старче, да ли је та астма била психолошка, односно замишљена?” “Не”, одговори ми он, “била је то стварна, органска астма, али је потицала од демона који ју је користио као убиствено оружје против те жене.”
На основу тих речи схватио сам да демони понекад имају могућност да нас нападну – не само душу, него и тело – и то са убилачким расположењем, и да је за наше спасење неопходна помоћ светитеља.
Из књиге: Георгиос С. Крусталакис: СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ – Духовни отац и педагог
Интернет издање: svetosavlje.org
