13. А видећи смелост Петрову и Јованову, и знајући да су људи неуки и прости, дивљаху се, а препознаше их и да су били са Исусом, 

14. но гледајући исцељеног човека где стоји с њима, не могаху ништа рећи против. 

15. Онда им заповедише да изађу напоље из Синедриона, па се саветоваху међу собом, 

16. Говорећи: „Шта ћемо чинити овим људима? Јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо порећи. 

17. Али да се не би даље ширило по народу, да им строго запретимо да никоме од људи више не говоре о Имену овоме.“ 

18. И дозвавши их заповедише им да ништа не говоре нити уче о Имену Исусову. 

19. А Петар и Јован одговарајући им рекоше: „Судите, је ли право пред Богом да слушамо вас више него Бога? 

20. Јер ми не можемо да не говоримо оно што видесмо и чусмо.“ 

21. А они запретивши им отпустише их, не налазећи ништа како би их мучили, и то због народа; јер сви хваљаху Бога за оно што се догодило. 

22. Јер више од четрдесет година беше ономе човеку, на коме се догоди ово чудо оздрављења.