8. А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика у народу. 
9. Тада устадоше неки из синагоге која се зове Либертинска, Киринска и Александријска и од оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном, 

10. И не могаху противстати мудрости и духу којим говораше. 
11. Тада подметнуше људе који рекоше: „Чули смо га да говори хулне речи на Мојсеја и на Бога.” 

12. И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше пред Синедрион, 
13. па изведоше лажне сведоке који говораху: „Овај човек не престаје да хули на ово свето место и на Закон. 

14. Јер смо га чули где говори: „Овај Исус Назарећанин разориће ово место и измениће обичаје које нам предаде Мојсеј.” 
15. И погледавши на њега сви који сеђаху у Синедриону, видеше лице његово као лице анђела.

1. А првосвештеник рече: „Је ли то тако?” 
2. А он рече:„ Људи браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан. 

3. И рече му: „Изaђи из земље своје и од рода свога и из дома оца свога, и дођи у земљу коју ћу ти показати.” 
4. Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан, и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сада живите. 

5. И не даде му наследства у њој ни стопе, и обећа да ће је дати у посед њему и семену његову после њега, док он још немаше детета.

47. А Соломон му сазида дом. 
48. Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што говори пророк: 
49. „Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојима; какав ћете ми дом сазидати, говори Господ; или које је место за почивање моје? 

50. Није ли рука моја створила све ово? 
51. Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви. 

52. Кога од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који предсказаше долазак Праведника, кога сада ви издајници и убице постадосте, 
53. ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте.” 

54. Кад ово чуше, разјарише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њега. 
55. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божију и Исуса где стоји с десне стране Богу, 
56. и рече: „Ево видим небеса отворена и Сина Човечијега где стоји с десне стране Богу.” 

57. А они повикавши иза гласа затиснуше уши своје, и навалише једнодушно на њега, 
58. па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А сведоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла, 

59. И каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: „Господе Исусе, прими дух мој!” 
60. Онда клече на кољена и повика иза гласа: „Господе, не урачунај им грех овај!” И ово рекавши, усну.