21. А они, чувши то, уђоше ујутру у храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бијаху с њим, сазваше Синедрион и све старешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да ове доведу. 

22. А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратише и јавише, 

23. Говорећи: „Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре где стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо.“ 

24. А кад чуше ове речи свештеник и војвода храма и првосвештеници бејаху у недоумици шта се то догодило с њима.

25. А неко дође и јави им говорећи: „Ено они људи што их бацисте у тамницу стоје у храму и уче народ.“ 

26. Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу; јер се бојаху народа да их не побије камењем. 

27. А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник говорећи: 

28. „Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте ето напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога Човека.“ 

29. А Петар и апостоли одговарајући рекоше: „Богу се треба покоравати више него људима. 

30. Бог отаца наших васкрсе Исуса, кога ви убисте обесивши на дрво. 

31. Њега Бог десницом својом узвиси за Началника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење грехова. 

32. И ми смо његови сведоци ових речи, и Дух Свети кога Бог даде онима који се њему покоравају.“ 

33. А кад они то чуше, разјарише се веома и договараху се да их побију.