Чувај се рђавих савета.
Јер, дешава се да се они који су отпали од врлине труде да спотакну и друге како не би сами пребивали у развратном животу.
Они говоре са љубазношћу да би оне који их слушају одвукли од целомудрености и погрузили у грехе.

Подвргавши се паду, они не само да не желе да устану, него и другима намерно бивају на саблазан, наводећи их на пад и разврат.
И ђаво се њима користи као мамцем на удици. Њихово је грло гроб отворен. 
Они су предани у срамне страсти (Рим.3,13; 1,26).
Чувај их се, да те не би спалили својим умиљатим речима.

 Блажени су они који у смиреноумљу чувају светост (чистоту)!
Али, нека се нико не нада да ће постићи покој (у овом делу) уколико се предаје на послушност наговорима непријатеља.

Јер, тада ће их овај мучитељ држати у ропству преко помисли и наслађивања жељама, иако без срамних дела.
Пошто нису познали жену, непријатељ им убацује мисао да себи приписују девственост, премда је сво њихово тело испуњено прљавштином похоте.
Тако непријатељ чини да се они хвале као да су слободни од греха, док их он храни, гроздом жучи, и гроздом горчине (Пон.Зак.32,32).

О томе да се не треба опијати вином и да не треба проводити време са женама излишно је и говорити.
Јер, свако јасно и сам види колико је то туђе врлини.

И није неопходно да се само у томе чувамо од непријатељских напада, већ ни са мушкарцима не треба да водимо разнежавајуће разговоре, који могу пробудити похотну сласт и душу повући у пропаст.
Ми се од сусрета са женама не одричемо због тога што сматрамо да су препредене, већ стога што нас кроз сусрете и беседу са женама непријатељ лако може оборити и довести до преступања Божијих заповести.

Ми треба да се са свих страна чувамо од напада лукавих духова, полажући наду на свеоружје и силу Светога Духа.
Онај ко непријатељу затвори једна врата, а отвори двоја, и мисли да није у опасности, налази се у обмани.
Не, неопходно је заштити се са свих страна, и не давати повода ономе који тражи повод.

Немој бити лењ у односу на врлину целомудрености, већ се свим силама старај да у себи имаш светост (чистоту).
Јер, ради тога си и напустио свет.
Стекни девственост да би се у тебе уселио Дух Свети.

Немој обраћати пажњу на срамне жеље и сујетна ласкања.
Чувај своју чистоту.
Ако у теби почне да се разгорева греховни пламен, лати се суза и молитве Господу, који љуби оне који траже светост и који му служе у светости.
Девственост у правом смислу је најдрагоценија својина.
Ако је заволиш, Господ ће те прославити, и у свему ћеш напредовати.

Немој се бојати пити падај духом ако се у теби подигне телесна борба.
Јер, тиме ћеш осмелити непријатеља против себе, и он ће почети да у теби сеје саблажњиве мисли, говорећи:

„Није могуће да се у теби прекрати пламен, уколико не задовољиш своју похоту“.

Међутим, трпећи чекај Господа, и са плачем изливај молитву своју пред Његовом благошћу.
Он ће те услишити, подићи из јаме страсти, тј. нечистих помисли, и из блата, тј. срамних маштања, и поставити ноге твоје на камен светости (тј. чистоте) (Пс.39,1-3). И ти ћеш осетити помоћ која ти долази од Њега.

Само трпи, не раслабљуј се помислима и немој да изнемогнеш избацујући воду из чамца: пристаниште живота је близу. 
И још док говориш Он ће рећи: Ето дођох (Ис.58,9).

Он само очекује да види твој подвиг, тј. да ли си до смрти спреман да се супротставиш греху.
Према томе, не буди малодушан. Бог те неће оставити.
Он посматра твој подвиг.

Посматрају га и чинови светих анђела, као и мноштво бесова.
Анђели су спремни да дају венац победнику, а бесови да стидом покрију побеђеног.
Буди пажљив. Немој ожалостити своје (анђеле), и обрадовати туђе (бесове).

Нема места које би било скривено од очију Божијих.
Нека те не заведе противник, говорећи: Неће видети. 
Ти стојиш близу ногу Божијих.

Немој то да пренебрегнеш.
Јер, написано је: Небо ми је престо, земља подножје ногама мојим (Дап.7,49).

Није невоља у томе што се страсти боре са нама (и ми смо дужни да се боримо са њима), него у томе што попуштамо себи и падамо пред противницима.
Супротстављај се похоти која се распаљује у теби да би избегао огањ који се никад не гаси. Ако те једном победи, страст више неће одступати, него ће још јаче нападати на тебе.
Буди, међутим, пажљив према себи да се не би лишио славе Лица Божијег.

Бежимо од опијања.
Бежимо, коликоје могуће, од сусрета са женама.
Јер, реч жене је као замка у срцу (Прич.7,21).
Она оне који је слушају вуче у скверну везу.

Гледај да не будеш уловљен краткотрајном слашћу како се не би лишио вечног живота.
Позван си да будеш трговац: буди потпуно трезвоуман да не би изгубио бисер, да непријатељ не би покрао твоју ризницу, и да не би потопио твој брод са товаром остављајући те да се вратиш кући без ичега.

Знајући какву славу код Бога стиче онај ко се чува од телесне нечистоте, непријатељ човека силно напада помислима желећи да га заплете, те да, заневши се њима, не задобије будућу славу.
Душу која одбацује непотребне помисли он, пак, не напада често, премда је и не оставља сасвим.

Он радије иде тамо где му отварају чим закуца, те најнечистијим жељама прља тело и душу оног који му се не супротставља.
Напокон, као наводно добар саветодавац, он му саветује овакву помисао:

„Боље ти је да идеш у свет, и да се ожениш, него да на тај начин измождаваш своје тело“.

Ништа слично се не приближава ономе ко је трезвоуман.
Пази на себе да те не би постигло нешто слично.

Памти шта си обећао Богу и чувај светост (чистоту) како би обрео благодат пред Господом. Послушај онога који је рекао:
Бежите од блуда (1.Кор.6,18). Желиш ли да сазнаш колико је тежак грех блуда?

Ево погледај: оне које нису могле да усмрте змије у пустињи, оборио је блуд у Мадијамској земљи.
Ако си пао у грех, немој се задржавати у паду, нити буди немаран према Божијем дуготрпљењу и Божијој поштеди. 

Сећај се да смрт неће закаснити (Сир.14,12).
Сећај се да не можеш да побегнеш из руку Божијих.
Према томе, немој бити немаран, него се кај, плачи и уздиши због тога што си био заведен.
Ако ми и предамо пад забораву, Бог који нас је створио зна дела сваког [од нас].

Немој бити немаран, него се храбро супротстави непријатељу, и загради канал којим непријатељ обично улази у тебе и пустоши те.
И он ће, не нашавши погодно место да уђе, отићи празан.
Заградити канал значи обезбедити осећања којима у душу улази и добро и зло, тј. вид, слух, мирис, додир и укус, те помислима не дозволити да лутају тамо где не треба.

Имај на уму дивове који су оскврњивали земљу својом владавином, и то како их је Господ потопом истребио са лица земље у једном трену.
Њихова сила им није била ни од какве користи.

Расуди о Содомској и Гоморској земљи и о њеном уништењу због грехова њених житеља.
И раскош и гордост им нису донели никакве користи.
Побринимо се о свом спасењу да и нас не би постигла изненадна смрт, и да не пођемо одавде са великом осудом.

Ономе ко ти убацује скверне и нечисте жеље реци:
„О, непријатељу истине!
Зар да се ја стидим себе због тога да би ти испунио своју жељу?

Иди ка онима који су непристојни као и ти. Измолио си себи стадо свиња!
С њима се и удави. А ја више нећу да будем послушни слуга својих похота.
Довољно им је пређашње време.

Од сада ћу се побринути о истини, и умољавати Бога мога да ме савршено избави од твојих дела. Он ми је дао Светога Духа, а ја сам га гневио.
Он ми је дао чисту душу и тело, а ја сам их оскрнавио“.
Тако говори, вољени, ономе ко ти нашаптава сличне страсти.

Неко од светих је рекао: „Блуд је сличан псу: ако га будеш мазио, неће отићи од тебе, а ако га потераш, побећи ће“.
Пази на себе и не пренебрегавај свој живот.

Пази да због малог задовољства не уништиш плодове својих трудова, да због нечистоте не предаш награду за своје делање, да ради нечистоте не уништиш награду за безмолвије, награду за бдење, уздржање и за друге врлине.
Немој бити сличан човеку који плату коју је добио ставља у шупљи новчаник. Огради се страхом Господњим.

Уколико разговараш са лепом особом чувај око да не би похотом помутила ум твој.
Иначе ћеш почети да продужаваш разговор пун страсних покрета.
И показаће се да само језиком говориш о целомудрености, док се душом предајеш похоти и свецело си њоме заузет.

Када ти се деси такав сусрет најбоље је да се, што пре прекинувши [раз]говор, држиш ћутања.
Јер, Писмо каже: Превари га многим речима (Прич.7,21). Чести разговори такве врсте причињавају души значајну штету.

Блудник не може да воли онога ко осећа одвратност према његовој страсти: Човек се прилепљује уз оне који су му слични.
Испитуј чиме ћеш савладати своје сладострашће: то је препуштено твом труду.

Као прибежиште од сладострашћа служи, најпре, честа и трезвоумна молитва, а затим – препуштање владалаштва уму и чистим мислима, те – избегавање развратних речи (несагласних са побожним настројењем духа) услед убеђености да је Господ непогрешиви Судија.

Пажљивост ума и очекивање Суда уништавају унутрашње голицање и исушују растућу похоту.
У таквој души настаје тишина (утишавају се похотљиви покрети).

Уколико си целомудрен, немој се превазносити својим уздржањем, већ са смиреноумљем моли Господа да до краја живота буде твој Чувар.
Јер, често је, услед немара стражара, изненадан упад четвероножаца у виноград одједном уништавао плод.

Када лежеш да спаваш немој испод себе простирати више него што је потребно. Јер, нега природно може да распали твоје тело и да силно разгори угаљ сладострашћа.
Блажен је онај ко држи своје тело у светости ради Спаситеља, и ко није постидео своју душу рђавима делима, него је остао благоугодан Господу.
Блажен је онај ко је омрзао гнусна и срамна дела, и принео самога себе на живу и благоугодну жртву Господу.

Блажен је онај ко је на делу изобличио мучитеља (ђавола – тиранина душе), и није се уплашио пламена сладострашћа.
Због тога ће његова душа бити орошена росом Светога Духа.

Ако се храбро подвизаваш против оних који покушавају да покраду трудове твога делања (сујетне помисли), пази да неко не успе да се прокраде одоздо и не рани те (блудна помисао).
Доводи у ред своје помисли (буди пажљив) како не би пропустио повољан ветар, те држи опрему у приправности како би спасао брод, уводећи га у пристаниште живота.

Зар ће онај ко посади смоквино дрво заборавити да надгледа његов плод?
Утолико више треба пазити на чистоту и целомудреност.
Или, зар се неће прибојавати да се приближи змијској рупи онај кога је ујела отровница?

И уколико он и после угриза стави руку у њену рупу, и други пут га угризе, ко ће бити крив за његову смрт – отровна животиња, – или он који не пази на себе?
А ти разуми речено.

За монаха је штетно да се дружи са женом.
Ка девственици се, пак, уопште и не приближавај уколико у теби још постоји мисао о плотском.
Монах који заједно са женама проводи време уз вино личи на онога који хрли у огањ. Бежи од сусрета са њима као што срна бежи од замке.

Чувај непорочност свога тела. Ако је сачуваш из љубави према Христу моћи ћеш лако да напредујеш у свакој врлини.
Дух Свети (који обитава у теби) ће се радовати што свој храм Божији испуњаваш мирисом чистоте и исправних жеља, те ће те учврстити у сваком добром делу.
Постоје три помоћна средства за напредовање у врлини и Божанственој чистоти: уздржање стомака и језика и обуздавање очију.

Треба се држати сва три [средства]. Ако сачуваш, претпоставимо, прва два, а не уздржиш очи од лутања, нећеш стећи трајну чистоту.
Као што поломљени водовод не може воду да сачува у себи, тако расејано око не може да сачува целомудреност ума.
Не погледај на туђу лепоту (Сир.9,8), и нека твој ум буде прикован за страх Божији (Пс.118,120).

Монах не треба да са особитом пажњом пере тело и ноге.
Сластољупци у лепоти тела и одеће траже задовољство.
Подвижник благочашћа, пак, супротним средствима треба да се наоружа на противнике.

Није мала борба између светости (чистоте) и нечистоте.
Они који нас подстичу да се оскрнавимо нашаптавају нам овакву мисао:
„Нико те неће видети. Чега се бојиш“.

А они који нам помажу у светости им противрече:
„Бог види, и анђели Његови. Како кажеш ко ће видети“.

Кушач наставља: „Где су они? Овде никога не видим“.
Ту га прекидају они који нам помажу у светости:
„Не видиш?!

Истину си рекао, будући да је написано:
Ослепи их злоба (Прем.2,21). 
Зар неће видети Онај који је створио око (Пс.93,9)?
Где ћеш се сакрити од Бога (Пс.138,1-12)“.

Ето шта треба да положиш у помисао и грех више неће господарити над тобом.
Греховна жалост те неће постићи и радост и мир у Духу Светом ће ти прићи.

Чувај чистоту свога тела у Господу као драгоцени бисер.
Немој се дичити са одећом, те поглед обраћај доле, а душу горе.
Са младићем немој заводити слободне разговоре.

И прича са женом је сасвим непотребно дело. Са дечаком немој продужавати разговор, и не дружи се са онима који се опијају и шале, него свецело пребивај у страху Божијем, сећајући се заповести апостола:
Не опијајте се вином, у чему је разврат (Еф.5,18).

Догађа се да лукави саветују овакву саблажњиву мисао:
„Непекидно те мучи блудна помисао. Колико ћеш дуго још носити то беспокојство и трпети? Удовољи телу да би прекинуо борбу, па ћеш се после покајати. То дело није важно“.

Ти му, пак одговори са будношћу:
„Ко ми, пак, каже да ћу наћи времена за покајање ако обешчастим тело своје и да нећу бити бачен заједно са онима који чине безакоње?
Јер, наш живот на земљи је сенка (Јов.8,9). Сагрешити на тај начин исто је што и узети мач и убити самога себе?
И како ти кажеш да то дело није важно?

Јер, ја видим да се веома поштују они који нису попустили том искушењу и да су доживели велико бешчашће они који су му се предали. Јосиф се похваљује из покољења у покољење и на небу и на земљи, а Египћанки се подсмевају; целомудрена Сузана се прославља, а похотљиви старци су у свим нараштајима оставили рђав глас о себи.

Како ти говориш: „3адовољи се једном и умирићеш се“.
Зар не знаш, ђаволе, да звер која се навикне на месо стреми да често задовољава нову страст?
А ти хоћеш да ме увериш да ме похота више неће узнемиравати уколико је једном задовољим.

Господ нека ти запрети, лукави злобниче, који, слично лаву, иштеш, да прождереш моју душу.
Твоја сласт је горка, савет твој – дубина злобе, а обећања твоја пуна смрти и погубности.
Ти ми предлажеш грех који ће ме лишити благодати Господње и ожалостити Духа Светога којим сам запечаћен за дан избављења (Еф.4,30), а говориш да се ради о неважном делу.

Ти ме наговараш да удове Христове начиним удовима блуднице (1.Кор.6,15), да у једном трену упропастим бесмртно богатство и изгубим освећење (тј. чистоту) без које нико неће видети Господа.
И то, по твоме, не значи ништа?

Ти ме наговараш да прогневим Господа, да у онај Страшни дан, пред страшним судијским престолом, од Њега, праведног Судије, чујем: „3ли слуго, више сластољубиви, него богољубиви, оскрнавио си земљу својим нечистотама и својим гресима“.

Зар то није важно?
Зар ти сам ниси искусио строгост и неизмењивост страшног суда праведнога Бога који тебе и анђеле који сагрешише не поштеде, него вас баци у окове мрака пакленога, и предаде да се чувате за суд?

И још кажеш: „Није важна ствар“.
Ти си лаж, обмана и погибао.
Лажју и обманом ти ослепљујеш очи ума и довијаш се да намамиш друге, те да малу насладу претпоставе вечном животу.

Међутим, предавши се Господу, ми се тебе не бојимо.
Господ је наша крепост, Господ је наше уточиште, Господ је наш помоћник и заштитник“.

Дејство демона блуда се онемогућава не само уздржавањем од хране, него и уздржавањем очију које не треба да виде сујету (Пс.118,37).
У оку, које расејано лута, већ пребива демон блуда о коме сведочи Господ: 
Сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме (Мт.5,28).

Такву прељубу из себе искорењује онај ко очи обраћа доле, а душу горе – ка Господу.
Које загосподарио над стомаком загосподарио је и над погледом. Расејано око је страшан издајник.
Борба која је пробуђена расејаношћу очију, и у присуству и у одсуству предмета, душу распаљује похотом.

Предмет се представља срцу чак и у сну. Демони живопишу саблажњиву ствар у мисли и окупирају ум, обнављајући лик предмета који је човек раније видео очима.
Стога се пророк моли: Одврати очи моје да не виде сујету.

Када бес почне у теби да слика саблажњиви предмет и кад у твоме уму наслика лепоту жене коју си некада видео, у својој унутрашњости пробуди страх Божији и сети се оних који спавају у гресима, помисли на дан свога изласка када ће се твоја душа разлучити од тела и представи онај страшни глас који ће нас бацити у страх, који ће чути они који се нису бринули о правди, и који нису држали заповести Христове:

Идите од мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим (Мт.25,41),

представи [себи] и неуспављивог црва и бесконачну муку.
О томе мисли и тога се сећај, па ће из мисли твојих нестати жеља за наслађивањем, као што се топи восак пред огњем. Јер, беси ни тренутак не могу да се одрже пред страхом Божијим.

Ко се не противи похоти, већ својим очима дозвољава да слободно лутају умом се већ приклонио страстима, и кад не би постојао стид од људи он би и телесно већ много пута пао.
Због тога, ако не буде био бодар и ако страх Божији не буде постојано имао пред својим очима, он неће закаснити да падне телесно.

Јер, за демоном који очи учи расејаности следи демон који [учи] да се грех телом учини на делу.
Ако види да је први успео да заведе душу и да је учини расејаном, други одмах почиње да јој саветује да изврши и телесни грех.

Ономе ко је побеђен очима он почиње да саветује:
„Ето, у намери си већ сагрешио и учинио прељубу у срцу.
Заповест си већ нарушио и грех преступања заповести ти је већ урачунат.

Стога сада задовољи и похоту.
Јер, пожелети и учинити је једно исто.
Наслади се најзад и својом похотом“.

Међутим, ти не веруј његовим помислима, по речи апостола: Јер нам његове намере нису непознате (2.Кор.2,11).
Он тиме хоће да улови твоју душу. Демону који ти саветује да извршиш безакони грех треба да кажеш:
„Ја сам и пао оком, и учинио прељубу срцем.

Међутим, своје прељубничко срце ја скрушавам уздасима покајања, и око које је пало умивам сузама.
Јер, срце скрушено и смирено Бог неће понизити (Пс-50,19)“.

Ако се јави потреба да одеш у насеље, немој да се заносиш разговором са женама.
У противном ће твоја заведена душа бити слична прогутано уду.
Тада у већој мери буди бодар, будући да пад није далеко од тебе.

Уколико будеш пазио на себе, бићеш као у пристаништу.
С побожношћу и страхом Божијим се бори са искушењем.

Бестидност је мајка блуда. Ако виде да се према њима опходиш слободно, и да говориш празне ствари, жене ће те покренути на још горе ствари и довести до пада.
Међутим, пази се и од других које под видом скрушености и побожности хоће да раслабе твој ум. Неко од светих је рекао:
„Оне продужују разговор покушавајући да те склоне на страст“.

Ако приметиш да те нека помисао подстиче на сусрет са дечаком или лепом женом знај да се приближаваш непријатељским мрежама.
Ако и после уразумљивања (да то не чиниш) не оставиш своју намеру знај да си већ ухваћен у мрежу и да нећеш лако савладати сластољубље.
Можда ћеш рећи: „Ја од тога нећу претрпети штету“.

Али, да ли је могуће ходити по ужареном угљевљу и не опећи ноге.
Ако хоћеш да будеш целомудрен чувај уздржање и прекини са штетним сусретима.
Сразмерно са приближавањем ономе што производи саблазан човеково срце постаје изложеније смућивању од стране помисли и распаљивању од лукавих жеља.

Јер, виђено лице и [раз]говор њега побуђују на страст.
Сунђер који се принесе нечем влажном у себе упија влагу.
Тако и човек који у мислима није постојан у себе упија штету уколико се приближава и дуго разговара са онима који телесно расуђују.

Напивши се тиме, он и без вина постаје пијан.
И испунивши се штетним, он више не прима духовну реч.
Онај ко жели да се исправи и утврди у чистоти треба да се чврсто веже за помисао целомудрености.

Он треба тело да изнурава добрим подвизима, те да непрестаним сећањем на Бога очисти мисао од свега рђавога и срамотнога.
Тиме се наш ум испуњава благодаћу.
Обитавајући у уму и владајући њиме благодат Божија не дозвољава злобнима да му приђу.

Видевши благоразумну жену која блиста лепотом, која има светао поглед, којој образи сијају и чије лице има пријатан израз, и која распаљује твоју помисао и појачава у теби жељу, помисли да је оно што те задивљује – земља, и оно што те распаљује – пепео, те ће твоја душа престати да махнита.

Помишљу прођи иза коже њеног лица па ћеш видети ругобу оног што [споља] изгледа лепо.
Јер, тамо нећеш наћи ништа осим костију, жила и смрада.
Замисли такође да она стари, мења се, умире и да је цвет младости отпао. Расуди чему се дивиш и застиди се, те принеси покајање.

 Блажен је човек који се брине да угоди Богу и своје тело чува чистим како би постало свети храм Христа Цара.
Човече, ти си по својој доброј вољи већ постао храм. Буди пажљив према себи дан и ноћ да не би упропастио свој храм.
Уколико га сачуваш чистим и погодним свом Владици, у теби ће обитавати Дух Божији и све више те освећивати.

Опаши се вером, надом и љубављу, и чврсто стани на стражу, чувајући храм Божији од свих нечистих помисли.
Сав постани око и непрестано проматрај и испитуј лукаве грабљивце.

Јер, ови грабљивци чим примете да је неко раслабљен и расејан, употребљавају сву силу да упропасте телесни храм јадника, како већ не би био погодан за Владику.
Ти, међутим, пази на себе да се не би показало да сам примаш те лукаве грабљивце, тј. нечисте помисли скверне жеље.

Корен похоте је бестидан. Премда га сечеш свакога дана, он расте свакога часа.
Сасвим ишчупај корен похоте из свога срца како не би ницала и расла свакога трена.

Ако је и хиљаду пута посечеш, она ће двоструко већи број пута изнова да пушта изданке све док потпуно не ишчупаш њен корен.
Пази на себе да уместо Светог и Пречистог Владике у храм не би увео скверног непријатеља и да твој храм не би био упропашћен бестидношћу тог непријатеља и мрзитеља добра.

Он Је бестидан и упоран у својој намери: ти га много пута са прекором изгониш напоље, али се он бестидно труди да уђе. Ако га уведеш у свој храм, Бог ће те оставити.
И твој храм ће се испунити сваком нечистотом, смрадом и тамом.

ИЗВОР: svetosavlje.org