О РАДОСТИ, плоду Свесветога Духа

Радост! Мила реч, реч жуђена, реч која дира душе људске, реч која значи милину, реч која изражава духовно весеље и насладу.
Радости! Којим речима да опишем осећај који у срцу изазиваш?
Којим бојама да те осликам или како да речју изразим твоју тајанствену нарав?

Немам силе да испитам твоју тајну. Немам гласа да изразим твоје дејство. Радост остаје тајанствена и крије се у кутовима срца, а јавља се једино усамљеној души.

Радост чини да душа игра у миљу и весељу, она је опија као божанско пиће, она је постала жуђена наслада душе, она више од меда и саћа слади језик онога ко се испунио њом, она у срцу свира славопоје које усне не умеју да испевају. Срце говори, а уста ћуте, савршава се тајанство натприродно.

Срце се радује, јер се љубав Божја настанила у њему.
Срце се радује, јер се осетило испуњеним жуђенога добра.
Срце се радује, јер је добило тајанствену вест да га је Бог узљубио.
Срце се радује, јер мир, спокој, тишина и непомућеност царују у њему.
Срце се радује, јер је вером познало Господа.
Срце се радује, јер је надом доказало постојање будућих блага.
Срце се радује, јер је љубављу познало Господа да у њему пребива.

О, радости света! О, радости, насладо рајска, залого! О, радости, весниче неизразиве сладости!
Тебе жудим, тебе тражим, као заручник на земљи да се удостојим и тебе и радости с неба, где је слављеника глас непрестани и неизразива наслада оних који гледају неизрециву лепоту Божјег лица. Амин.

ИЗВОР: © Svetosavlje.org /  Уредник: прот. Љубо Милошевић / Светитељ нашег века – СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ – ЗЕМАЉСКИ АНЂЕО, НЕБЕСКИ ЧОВЕК / Интернет издање