1. Зачетак плода је цвет, а почетак делатног живота је – уздржање.
2. Ко обуздава стомак умањује страсти, а ко попушта пред прождрљивошћу умножава сластољубиву похоту.
3. Први међу незнабожним народима је Амалик, а прва међу страстима – стомакоугађање.
4. Храна за огањ су дрва, а храна за стомак – јела.
5. Много дрва распаљује велики пламен, а много хране храни похоту.
6. Пламен нестаје кад понестане грађе, а оскудна храна исушује похоту.
7. Похота према јелу је породила непослушност, а слатко јело је довело до истеривања из раја.
8. Скупа јела наслађују грло, али хране и неуспављивог црва похотљивости.
9. Стањено црево припрема за бдење на молитви, а препуно наводи на дубоки сан.
10. Трезвоумље прати сувоједење, а сит живот у угодностима погружава ум у дубоку сањивост.
11. Молитва испосника је слична младом орлу који пара висине, а молитва онога који се гости пада доле, оптерећена ситошћу.
12. Ум испосника је као светла звезда на чистом небу, а ум онога који се гости као мрачно небо у ноћи без месеца.
13. Магла скрива сунчеве зраке, а густа испарења употребљених јела помрачују ум.
14. Запрљано огледало не предаје јасно црте лика који се у њему одражава, а мисаона сила, замагљена ситошћу, не прима познање Бога.
15. Земља која се дуго не обрађује рађа трње, а ум стомакоугодника – срамне помисли.
16. Није могуће обрести мирис у гноју, нити благоухање сагледавања код стомакоугодника.
17. Око стомакоугодника тражи где су гозбе, а око уздржљивца – где је сабор мудрих.
18. Душа стомакоугодника броји дане спомена мученика [ради обилног ручка који га очекује], а душа уздржљивца подражава њихов живот.
19. Плашљиви војник дрхти од звука трубе који наговештава борбу, а стомакоугодник од наговештаја почетка поста.
20. Стомакоугодљиви монах је слуга свог стомака, и под његовим бичем плаћа свакодневни данак.
21. Хитри путник брзо достиже до града, а уздржљиви монах – до мирног устројства срца.
22. Спори путник (који није достигао насељена места) ноћи у пољу, под откривеним небом, а стомакоугодљиви монах не достиже до дома бестрашћа.
23. Дим тамјана замиришује ваздух, а молитва уздржљивца – Божији њух.
24. Уколико се предајеш похоти ситости стомака, ништа неће моћи да задовољи твоје сластољубље, будући да је беснило стомака огањ који уништава горући грађу и свагда тражи ново вештаство.
25. Пуна мера (нечега што се ставља у сасуд) пуни посуду, а стомак неће рећи: „Доста“, па макар се распао.
26. Подизање руку је нагнало у бекство Амалика, а дела која су устремљена горе побеђују плотске страсти.
27. Истребљуј из себе све што оживљава страсти и крепко умртвљуј своје телесне удове.
28. Као што мртав непријатељ у теби не побуђује страх, тако умртвљено тело неће помутити твоју душу.
29. Мртво тело не осећа бол од ватре, ни уздржљивац – сласт у умртвљеном телу.
30. Ако победиш Египћанина, сакриј га у песку, тј, ако победиш страст похоте немој насићавати тело (већ га држи на сувоједењу). Јер, као што из земље, када се овлажи, ниче оно што је у њој било сакривено, тако се и страст похоте разгорева када се тело насити.
31. Згаснут пламен поново јарко пламти ако се додају суве гране. И угасла сласт похоте поново оживљава кад се стомак насити јелима.
32. Немој имати сажаљење према телу кад почне да се жали на изнемоглост, нити га насићуј угодним јелима. Јер, ако опет ојача, устаће на тебе и подићи ће против тебе непомирљиву борбу све док не заплени твоју душу и не преда те као роба страсти блуда.
33. Умерено храњено тело је као добро укроћен коњ који никада неће збацити коњаника. Коњ који је обуздан уздом попушта и повинује се руци коњаника, а тело које је укроћено оскудицом у јелу и бдењем се не отима из руку помисли која је села на њега, нити рже, како иначе чини кад је покренуто страсним поривом.
34. Преједање храном храни помисли, а пијани поји сан маштом.
35. Пријатност насладе умире чим храна прође кроз грло, али у том гробу оживљава похотљивост.
36. Труд на обрађивању свог дела земље као плод доноси упокојење, а разни видови задовољства за свој крај имају – горење (или телесно овде, или кажњеничко – тамо).
37. Онај ко подвизима чини да вене цвет плоти, свакодневно у телу помишља о својој кончини.
38. Нека благоразумност срца труд уздржања мери према стању тела како, по раслабљености тела, и само не би пострадало.
39. Нека се тело задовољи умереним подмирењем природних потреба.