Свети ТЕОДОР Студит - Поука на Цвети
Не будимо нерадници у божанственим подвизима, напротив – утврђујмо се и са усрдношћу радимо посао на који нас је поставио Бог.
Подели чланак са другима
Браћо и оци!
Божанствени апостол Павле, у жељи да нас од лењости обрати ка марљивости и усрдности, говори:
Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се! (Флб. 4:4).
Имајте увек, позива он, духовну радост, коју нису у стању да заглуше или униште световне бриге.
Због тога и говори:
Благост ваша нека буде позната свима људима. Господ је близу. Не брините се ни за шта (стр. 5, 6), тј. Господ вам је близу, говори он, тако да може да вас ослободи од сваке нужде и искушења, зато – не бојте се, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше (стр. 6), јер је Он спреман да помогне онима који Му се моле.
Према томе, не будимо нерадници у божанственим подвизима, напротив – утврђујмо се и са усрдношћу радимо посао на који нас је поставио Бог извевши нас из света.
Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити (Гал. 5:1), не будите поново робови греха.
Дакле немојмо да будемо заробљеници плотских страсти.
Јер зар ће ико ко је једном био роб неком бешчаснику и зликовцу а потом добио слободу – по својој вољи хтети да поново постане роб варварину?
Напротив, зар га неће он, колико је год то могуће, избегавати, радујући се што се ослободио од тежине ропства?
Уосталом, ако неко и бива роб човеку, то још и није велико зло, јер Апостол говори: чак и ако си роб, немој да мислиш да ропство твоје представља препреку за благочешће и за спасење твоје душе.
Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи. Јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов, тим пре ми, које је Христос ослободио од греха и ропства ђавољег (1 Кор. 7:21-22).
Због тога ми морамо, колико је год то у нашој моћи, на сваки начин да избегавамо грех.
Или ви не знате колико нам је зла учинио грех?
Није ли нас он свргнуо са неба и гурнуо у овај многопаћенички живот?
Није ли од греха произашло и не произлази ли свакојако зло?
Зато ћемо онда да га се клонимо, као најгорег могућег зла, замрзећемо га, а пољубићемо врлину, која побуђује ангеле да љубе људе и да их чине равним себи; и не ангелима само, него и да Богу постанемо налик, јер је речено: Ја рекох – богови сте, и синови Вишњега сви (Пс. 81:6).
А од чега се састоји сила врлине? У удаљењу од света и у љубави према Богу, јер нико не може служити двојици господара. Не можете – говори Господ, – служити Богу и мамону (Мт. 6:24), тј. среброљубљу и врлини.
Немогуће је истовремено бити друг и врлини и греху, јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост с тамом? (2 Кор. 6:14).
Не може човјек и да љуби плотске похоте, и да чини дела врлине.
А ако смо достигли меру савршене врлине, нека је онда слава Светоме Богу, од Којег нисходи „свако давање благо и сваки дар савршен“.
Пребивајмо у страху Божијем тврди, непоколебљиви и чувани.
А ако пак нисмо достигли меру савршенства, онда се постарајмо да, док имамо времена, утврђени вером, окриљени надом, везани љубављу, просвећени послушањем, освећујући се исповиешћу и украшавајући се другим врлинама, као истинити иноци (они који живе „инако“, иначе, другачије), као непатворени синови послушања и повиновања, као мудри у Христу и као слуге Господње, овај живот проведемо добродјетељно и мирно и да достигнемо будућа блага, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у вековима векова.
Амин.
ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org
Свети ТЕОДОР Студит - Поука на Цвети
Не будимо нерадници у божанственим подвизима, напротив – утврђујмо се и са усрдношћу радимо посао на који нас је поставио Бог.
Браћо и оци!
Божанствени апостол Павле, у жељи да нас од лењости обрати ка марљивости и усрдности, говори:
Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се! (Флб. 4:4).
Имајте увек, позива он, духовну радост, коју нису у стању да заглуше или униште световне бриге.
Због тога и говори:
Благост ваша нека буде позната свима људима. Господ је близу. Не брините се ни за шта (стр. 5, 6), тј. Господ вам је близу, говори он, тако да може да вас ослободи од сваке нужде и искушења, зато – не бојте се, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше (стр. 6), јер је Он спреман да помогне онима који Му се моле.
Према томе, не будимо нерадници у божанственим подвизима, напротив – утврђујмо се и са усрдношћу радимо посао на који нас је поставио Бог извевши нас из света.
Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити (Гал. 5:1), не будите поново робови греха.
Дакле немојмо да будемо заробљеници плотских страсти.
Јер зар ће ико ко је једном био роб неком бешчаснику и зликовцу а потом добио слободу – по својој вољи хтети да поново постане роб варварину?
Напротив, зар га неће он, колико је год то могуће, избегавати, радујући се што се ослободио од тежине ропства?
Уосталом, ако неко и бива роб човеку, то још и није велико зло, јер Апостол говори: чак и ако си роб, немој да мислиш да ропство твоје представља препреку за благочешће и за спасење твоје душе.
Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи. Јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов, тим пре ми, које је Христос ослободио од греха и ропства ђавољег (1 Кор. 7:21-22).
Због тога ми морамо, колико је год то у нашој моћи, на сваки начин да избегавамо грех.
Или ви не знате колико нам је зла учинио грех?
Није ли нас он свргнуо са неба и гурнуо у овај многопаћенички живот?
Није ли од греха произашло и не произлази ли свакојако зло?
Зато ћемо онда да га се клонимо, као најгорег могућег зла, замрзећемо га, а пољубићемо врлину, која побуђује ангеле да љубе људе и да их чине равним себи; и не ангелима само, него и да Богу постанемо налик, јер је речено: Ја рекох – богови сте, и синови Вишњега сви (Пс. 81:6).
А од чега се састоји сила врлине? У удаљењу од света и у љубави према Богу, јер нико не може служити двојици господара. Не можете – говори Господ, – служити Богу и мамону (Мт. 6:24), тј. среброљубљу и врлини.
Немогуће је истовремено бити друг и врлини и греху, јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост с тамом? (2 Кор. 6:14).
Не може човјек и да љуби плотске похоте, и да чини дела врлине.
А ако смо достигли меру савршене врлине, нека је онда слава Светоме Богу, од Којег нисходи „свако давање благо и сваки дар савршен“.
Пребивајмо у страху Божијем тврди, непоколебљиви и чувани.
А ако пак нисмо достигли меру савршенства, онда се постарајмо да, док имамо времена, утврђени вером, окриљени надом, везани љубављу, просвећени послушањем, освећујући се исповиешћу и украшавајући се другим врлинама, као истинити иноци (они који живе „инако“, иначе, другачије), као непатворени синови послушања и повиновања, као мудри у Христу и као слуге Господње, овај живот проведемо добродјетељно и мирно и да достигнемо будућа блага, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у вековима векова.
Амин.
ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org
