Свети ТЕОДОР Студит - Поука у Свети и Велики Петак
Браћо и оци! Света страдања Господа нашега Исуса Христа у души благоговејног човека производе умилење, рађају сузе и приводе душу у велико смирење.
Подели чланак са другима
Браћо и оци!
Света страдања Господа нашега Исуса Христа у души благоговејног човека производе умилење, рађају сузе и приводе душу у велико смирење.
Нарочито дејство она показују на хришћанина у ове свете дане, у које се извршило спасење човека.
Јер шта се тада збило?
Савет, састављен ради убиства Његовог, везивање, кад Га узеше и повукоше на суд као преступника, стајање на суду пред Пилатом, мучење и испитивање, кад Га вођаху по другим судовима код Ирода, Ане и Кајафе, шамарања, пљување, срамоћења, узлазак на крст, прибадање руку и ногу, окушање жучи и оцта, пробадање ребра и остало, – све што је просало и засјало, што сав свиет не може у себе да прими, о чему не могу испричати како би ваљало не само не људи, него ни ангели.
Проникнимо, браћо у величанственост ове неизрециве тајне.
Против онога Који објављује савете срца и од Којег се не сакрива ни једна помисао срца, сачињавају савет да Га убију.
Онај Који управља целим светом наређењем Својим и силом Својом Боженственом, предаје се у руке грешних људи.
Онога Који заповеда облацима да дају кишу на земљу, вуку свезаног на суд.
Онај Који је педљем измерио небеса и у меру сместио прах земље, и измерио на кантару планине и на тасовима кантара брда (Ис. 40:12), шамара слуга.
Главу Онога Ко је украсио земљу цвећем и биљем, дрвећем и травом, овенчаше данас трновим венцем.
Онога Ко је посадио у рају дрво живота обукоше у црвене хаљине и прикуцаше за дрво живота.
Какав величанствен и натприродан призор!
Угледало је ово сунце, и сакрило своје зраке, угледао је и месец и помрачио се, осетила је земља и од страха затреперила и поколебала се, видело је камење и распало се, сав свет се смутио и сва је творевина пала у метеж од страдања Творца Својега.
А ми – шта је са нама, браћо?
Ако су се бездушне и безосјећајне стихије, као обдарене душом и живе, ужаснуле и измениле понашање своје у страху од виђења онога што се са Господом збива, нећемо ли ми, људи разумни, који смо од Бога добили толике дарове, људи за које је Христос умро, пасти у умилење и нећемо ли заплакати у ове дане?
Зар не бисмо били бесловеснији и неразумнији од бесловесних животиња и безосећајнији од камења?
Не, браћо, не.
Са страхом и трепетом запевајмо и прославимо Божанствене страсти Спаситеља Христа Бога нашега, изменивши се добрим измењењем и сараспињући се са нашим Владиком повиновањем и одсецањем своје воље, уништавањем плотских наслада и лоших жеља.
Обратимо пажњу на то како много тога нас гура и побуђује ка љубави Божијој.
Ко је од нас из љубави према своме другу био бачен у тамницу или је пожелио да умре за љубљеног свог?
А благи наш Бог није једну или две, него многе и безброне страсти изволио претрпети ради нас, осуђених.
Размишљајући о томе, блажени Павле истинито је рекао:
Јер сам уверен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем (Рим. 8:38-39).
Јер такву је љубав према нама показао, Јер Бог тако заволе свет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вјечни (Јн. 3:16).
Због тога су и свети, преподобни и праведни жељели да принесу, колико-толико, уздарје Богу за велику љубав коју Он има према нама, а пошто ништа нису имали, једни су принели крв своју, други су изнурили и исушили тело своје постом и другим подвижничким трудовима, а трећи су разделили имање своје на милостињу, певајући са божанственим Давидом:
шта ћу узвратити Господу за све што ми је дао? (Пс. 115:3).
И ми ћемо, браћо, увек понављати ове речи, служећи Му са љубављу која не јењава, свом душом нашом, свакодневно прилажући старање и усрдност у делима нашег спасења, да бисмо са светима постали наследници вечних блага, у Христу Исусу, Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у вековима векова. Амин.
ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org
Свети ТЕОДОР Студит - Поука у Свети и Велики Петак
Браћо и оци! Света страдања Господа нашега Исуса Христа у души благоговејног човека производе умилење, рађају сузе и приводе душу у велико смирење.
Браћо и оци!
Света страдања Господа нашега Исуса Христа у души благоговејног човека производе умилење, рађају сузе и приводе душу у велико смирење.
Нарочито дејство она показују на хришћанина у ове свете дане, у које се извршило спасење човека.
Јер шта се тада збило?
Савет, састављен ради убиства Његовог, везивање, кад Га узеше и повукоше на суд као преступника, стајање на суду пред Пилатом, мучење и испитивање, кад Га вођаху по другим судовима код Ирода, Ане и Кајафе, шамарања, пљување, срамоћења, узлазак на крст, прибадање руку и ногу, окушање жучи и оцта, пробадање ребра и остало, – све што је просало и засјало, што сав свиет не може у себе да прими, о чему не могу испричати како би ваљало не само не људи, него ни ангели.
Проникнимо, браћо у величанственост ове неизрециве тајне.
Против онога Који објављује савете срца и од Којег се не сакрива ни једна помисао срца, сачињавају савет да Га убију.
Онај Који управља целим светом наређењем Својим и силом Својом Боженственом, предаје се у руке грешних људи.
Онога Који заповеда облацима да дају кишу на земљу, вуку свезаног на суд.
Онај Који је педљем измерио небеса и у меру сместио прах земље, и измерио на кантару планине и на тасовима кантара брда (Ис. 40:12), шамара слуга.
Главу Онога Ко је украсио земљу цвећем и биљем, дрвећем и травом, овенчаше данас трновим венцем.
Онога Ко је посадио у рају дрво живота обукоше у црвене хаљине и прикуцаше за дрво живота.
Какав величанствен и натприродан призор!
Угледало је ово сунце, и сакрило своје зраке, угледао је и месец и помрачио се, осетила је земља и од страха затреперила и поколебала се, видело је камење и распало се, сав свет се смутио и сва је творевина пала у метеж од страдања Творца Својега.
А ми – шта је са нама, браћо?
Ако су се бездушне и безосјећајне стихије, као обдарене душом и живе, ужаснуле и измениле понашање своје у страху од виђења онога што се са Господом збива, нећемо ли ми, људи разумни, који смо од Бога добили толике дарове, људи за које је Христос умро, пасти у умилење и нећемо ли заплакати у ове дане?
Зар не бисмо били бесловеснији и неразумнији од бесловесних животиња и безосећајнији од камења?
Не, браћо, не.
Са страхом и трепетом запевајмо и прославимо Божанствене страсти Спаситеља Христа Бога нашега, изменивши се добрим измењењем и сараспињући се са нашим Владиком повиновањем и одсецањем своје воље, уништавањем плотских наслада и лоших жеља.
Обратимо пажњу на то како много тога нас гура и побуђује ка љубави Божијој.
Ко је од нас из љубави према своме другу био бачен у тамницу или је пожелио да умре за љубљеног свог?
А благи наш Бог није једну или две, него многе и безброне страсти изволио претрпети ради нас, осуђених.
Размишљајући о томе, блажени Павле истинито је рекао:
Јер сам уверен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем (Рим. 8:38-39).
Јер такву је љубав према нама показао, Јер Бог тако заволе свет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вјечни (Јн. 3:16).
Због тога су и свети, преподобни и праведни жељели да принесу, колико-толико, уздарје Богу за велику љубав коју Он има према нама, а пошто ништа нису имали, једни су принели крв своју, други су изнурили и исушили тело своје постом и другим подвижничким трудовима, а трећи су разделили имање своје на милостињу, певајући са божанственим Давидом:
шта ћу узвратити Господу за све што ми је дао? (Пс. 115:3).
И ми ћемо, браћо, увек понављати ове речи, служећи Му са љубављу која не јењава, свом душом нашом, свакодневно прилажући старање и усрдност у делима нашег спасења, да бисмо са светима постали наследници вечних блага, у Христу Исусу, Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у вековима векова. Амин.
ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org
