Свети ТЕОДОР Студит - Поука у петак цветне седмице
Испочетка нас ђаво искушава да прихватимо греховну помисао, а после тога нас наговара да у срцу своме изрекнемо реч безакоња
Подели чланак са другима
Браћо и оци!
Господ у свештеном Јеванђељу говори врховном апостолу Петру: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу.
А Ја се молих за тебе да вера твоја не престане (Лк. 22:31-32), тј. сатана хоће да вас сеје као пшеницу, али Ја сам се молио за тебе да не погубиш своју веру у Мене.
Нешто слично се десило и са нама смиреним, али свеблаги Бог није допустио да будемо подвргнути метежу и патњи преко наших сила, него нам је према мери искушења даровао трпљење, и искушење је минуло.
Вама је познато о чему говорим, и ја сам похвалио ваше човекољубље и то што сте показали ваше саучешће и сви заједно туговали.
Заиста, такво је својство искрене браће, као што говори и Апостол: И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови. (1 Кор. 12:26).
Видите, браћо, како се труди непријатељ над погибијом људи: као гладни лав, он ходи и тражи кога ће прогутати, кога уловити у своју мрежу.
Када ђаво преласти човека и улови га у своју мрежу, макар само делом, он се не задовољава и не умирује тим, него вуче окајану душу према горем, све док је не гурне у греховну смрт и не преда коначном мучењу.
Да бисте боље схватили речено, попричајмо о томе подробније.
Испочетка нас ђаво искушава да прихватимо греховну помисао, а после тога нас наговара да у срцу своме изрекнемо реч безакоња, те тако, чим оскрнави и преласти душу греховним помислима и лукавим мислима, изводи је из природног стања и доводи је до тога да она постаје глупа, слепа и безумна; он њој жели само зло: уместо светлости – таму, уместо сладости – горчину, уместо живота – смрт.
Ето какве су клопке и лукавштине ђаволове.
Али ми, браћо, са великом пажњом треба да чувамо наше душе, да он не би могао да за себе нађе места у њима.
Чим осетимо први прилог и приступ греховне помисли, истог трена ћемо га отерати молитвом и затворити пред њим врата срца.
Ако ипак будемо побеђени и примимо га, нека га онда наш ум не пропусти даље; а ако се и томе подвргнемо, немојмо онда да допустимо да се у нама задржи греховна помисао, да нас она не би неповратно увукла у грех.
А то нам се дешава због давно укорењене рђаве навике да греховно помишљамо.
Стога ћемо се одвикавати од рђавих наших навика, и избегавати помишљања и дела наше младости.
Јер, ако наш ум буде пребивао у неприличним делима, шта ћемо моћи чути, осим да смо се опет вратили у свет, као што су се Јевреји обрнули натраг – у Египат?
Чувајмо се од тога, и унутрашње, душом, и вањски, телом, памтимо заповести Апостола, који говори:
Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе благодат онима који слушају. И не жалостите Светога Духа Божијега, Којим сте запечаћени за дан избављења (Еф. 4:29-30).
Него само реч блага, корисна и честита да се чује од нас, да приме благодат они који слушају и да се не огорчи Свети Дух Божији.
И још говори: Свака горчина и гнев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас (стр. 31).
Видиш ли какав опрез у врлини захтева божанствени Павле од световних људи?
Затим говори: А будите међу собом благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама (стр. 32). Према томе указујмо један другом љубав и милосрђе, имајући велики пример у Богу, Који је по љубави према нама послао у свет Јединородног Својег Сина, Који је примио смрт ради спасења људи.
Следићемо за тим да се не одвајамо од братског општежитија и да не живимо по својој вољи, зато што то доноси много зла и повлачи за собом велике грехе.
Шта радиш ти, човече?
Браћа твоја тихују, а ти празнословиш?
Браћа твоја мирују, а ти се скиташ по неприличним и душештетним местима.
Тешко таквим, јер од њих потичу саблазни и рађају се велика безакоња.
Шта бива са овцом која оде од стада?
Зар је не поједу звери?
Исто бива и са монахом који се одвоји од братства: он трпи многа зла, да би на крају био подвргнут мучењу.
Да се не деси то са нама, браћо моја, него да сва наша дела, речи и мисли, као што каже Апостол, благообразно и по чину буду и све са расуђивањем, као пред Богом, Који зна и тајна и јавна, и дневна и ноћна дела тела нашега и помисли душе наше.
Он све зна, и добро, и зло, и ништа се неће сакрити од Њега.
Он хоће да ми живимо са страхом и пажњом и да не служимо као камен спотицања и саблазан ни за неверне, ни за верне.
Четрдесетница се са Богом завршила. Узвратимо стога славу Ономе Који нас је удостојио да је одслужимо и утврдио нас у трудовима поста.
Труд је прошао, али награда остаје вечна; тело је изнемогло и смршало, али је душа очврсла и постала одважнија.
Нека она све више и више чврсне и освештава се, па ће дух, душа и тело бити сачувани у целости и чистоти до времена доласка Господа нашега Исуса Христа, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у вековима векова. Амин.
ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org
Свети ТЕОДОР Студит - Поука у петак цветне седмице
Испочетка нас ђаво искушава да прихватимо греховну помисао, а после тога нас наговара да у срцу своме изрекнемо реч безакоња
Браћо и оци!
Господ у свештеном Јеванђељу говори врховном апостолу Петру: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу.
А Ја се молих за тебе да вера твоја не престане (Лк. 22:31-32), тј. сатана хоће да вас сеје као пшеницу, али Ја сам се молио за тебе да не погубиш своју веру у Мене.
Нешто слично се десило и са нама смиреним, али свеблаги Бог није допустио да будемо подвргнути метежу и патњи преко наших сила, него нам је према мери искушења даровао трпљење, и искушење је минуло.
Вама је познато о чему говорим, и ја сам похвалио ваше човекољубље и то што сте показали ваше саучешће и сви заједно туговали.
Заиста, такво је својство искрене браће, као што говори и Апостол: И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови. (1 Кор. 12:26).
Видите, браћо, како се труди непријатељ над погибијом људи: као гладни лав, он ходи и тражи кога ће прогутати, кога уловити у своју мрежу.
Када ђаво преласти човека и улови га у своју мрежу, макар само делом, он се не задовољава и не умирује тим, него вуче окајану душу према горем, све док је не гурне у греховну смрт и не преда коначном мучењу.
Да бисте боље схватили речено, попричајмо о томе подробније.
Испочетка нас ђаво искушава да прихватимо греховну помисао, а после тога нас наговара да у срцу своме изрекнемо реч безакоња, те тако, чим оскрнави и преласти душу греховним помислима и лукавим мислима, изводи је из природног стања и доводи је до тога да она постаје глупа, слепа и безумна; он њој жели само зло: уместо светлости – таму, уместо сладости – горчину, уместо живота – смрт.
Ето какве су клопке и лукавштине ђаволове.
Али ми, браћо, са великом пажњом треба да чувамо наше душе, да он не би могао да за себе нађе места у њима.
Чим осетимо први прилог и приступ греховне помисли, истог трена ћемо га отерати молитвом и затворити пред њим врата срца.
Ако ипак будемо побеђени и примимо га, нека га онда наш ум не пропусти даље; а ако се и томе подвргнемо, немојмо онда да допустимо да се у нама задржи греховна помисао, да нас она не би неповратно увукла у грех.
А то нам се дешава због давно укорењене рђаве навике да греховно помишљамо.
Стога ћемо се одвикавати од рђавих наших навика, и избегавати помишљања и дела наше младости.
Јер, ако наш ум буде пребивао у неприличним делима, шта ћемо моћи чути, осим да смо се опет вратили у свет, као што су се Јевреји обрнули натраг – у Египат?
Чувајмо се од тога, и унутрашње, душом, и вањски, телом, памтимо заповести Апостола, који говори:
Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе благодат онима који слушају. И не жалостите Светога Духа Божијега, Којим сте запечаћени за дан избављења (Еф. 4:29-30).
Него само реч блага, корисна и честита да се чује од нас, да приме благодат они који слушају и да се не огорчи Свети Дух Божији.
И још говори: Свака горчина и гнев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас (стр. 31).
Видиш ли какав опрез у врлини захтева божанствени Павле од световних људи?
Затим говори: А будите међу собом благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама (стр. 32). Према томе указујмо један другом љубав и милосрђе, имајући велики пример у Богу, Који је по љубави према нама послао у свет Јединородног Својег Сина, Који је примио смрт ради спасења људи.
Следићемо за тим да се не одвајамо од братског општежитија и да не живимо по својој вољи, зато што то доноси много зла и повлачи за собом велике грехе.
Шта радиш ти, човече?
Браћа твоја тихују, а ти празнословиш?
Браћа твоја мирују, а ти се скиташ по неприличним и душештетним местима.
Тешко таквим, јер од њих потичу саблазни и рађају се велика безакоња.
Шта бива са овцом која оде од стада?
Зар је не поједу звери?
Исто бива и са монахом који се одвоји од братства: он трпи многа зла, да би на крају био подвргнут мучењу.
Да се не деси то са нама, браћо моја, него да сва наша дела, речи и мисли, као што каже Апостол, благообразно и по чину буду и све са расуђивањем, као пред Богом, Који зна и тајна и јавна, и дневна и ноћна дела тела нашега и помисли душе наше.
Он све зна, и добро, и зло, и ништа се неће сакрити од Њега.
Он хоће да ми живимо са страхом и пажњом и да не служимо као камен спотицања и саблазан ни за неверне, ни за верне.
Четрдесетница се са Богом завршила. Узвратимо стога славу Ономе Који нас је удостојио да је одслужимо и утврдио нас у трудовима поста.
Труд је прошао, али награда остаје вечна; тело је изнемогло и смршало, али је душа очврсла и постала одважнија.
Нека она све више и више чврсне и освештава се, па ће дух, душа и тело бити сачувани у целости и чистоти до времена доласка Господа нашега Исуса Христа, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у вековима векова. Амин.
ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org
