БОГ НАМ СЕ НИКАД НЕ СВЕТИ, ВЕЋ СВЕ ЧИНИ ДА БИ НАС СПАСАО

Када би гнев Божији био страст, грешници би с правом очајавали. Међутим, будући да је Бог бестрасан, то и када кажњава или поражава грешника, то никада не чини острашћено, већ по Своме Промислу и великом човекољубљу, треба имати чврсту смелост и надати се у силу покајања.

Бог се не свети онима који су сагрешили против Њега, јер Њему нико не може нашкодити, већ нас кажњава ради наше духовне користи, да не бисмо увећавали своју распусност, да не бисмо настављали да Га пренебрегавамо и да Га презиремо.

Као што онај ко се удаљава од светлости ни на који начин не наноси штету самој светлости, већ наноси велику штету самоме себи, зато што тоне у мрак, тако и онај који је навикао да пренебрегава силу Свевишњега, тој сили не наноси никакву штету, већ себи наноси највећу могућу духовни штету.

Зато нам Бог и прети казнама, и често их и ниспошиље, не да би нам се светио, већ да би нас привукао Себи. Јер се ни лекар не жалости нити вређа због увреда које му наносе болесници, већ на сваки начин то превиђа, имајући на уму њихову корист, а не своју.

И ако болесници покажу само мало доброразумности и здравомислености, лекар се томе радује и весели, и тим више користи лекове, не да би им се осветио за оно што је претходно претрпео од њих, већ да би их што успешније излечио и довео до потпуног оздрављења.

Тако и Бог, када упаднемо у крајње безумље, говори и дела не да би нам се осветио за наше претходне грехе, већ да би нас исцелио од (духовне) оболелости.

Преузето из књиге Свети Јован Златоусти Поуке за сваки дан у години.
Посебно Издање Библиотеке ОЧЕВ ДОМ при верском добротворном старатељству Архиепископије београдско – карловачке. Београд 2021