ЂАВО НАМ ПОДМЕЋЕ ОЧАЈ ДА БИ НАС ОДВОЈИО ОД БОГА

Ђаво нас баца у помисли очајања да би уништио у нама наду у Бога, која је сидро сигурности, уточиште нашега живота, руководитељ наш на путу који води ка Небу, и спасење за душу која пропада (у гресима). Јер се надом спасосмо, вели Апостол ( Римљ. 8,24.

Нада у Бога је као какав чврст ланац, спуштен са Неба, који држи људске душе, који мало по мало подиже на висину оне који се чврсто држе за њега и уздиже их изнад олуја световних зала.
Ако ко ослаби и испусти из руку тај свештени ланац истог часа ће пасти у бездан порока и погинути у њему. 

Знајући то, лукави, чим примети да смо се оптеретили свешћу о својим гресима, приступа нам и наваљује на нас помисао очајања која је тежа од олова.

И ако ту помисао примимо, под њеном тежином отпашћемо од ланца спасења и неизбежно се сурвати у дубину пропасти, где се сада и ти налазиш, јер си одбацио заповести кротког и смиреног Господа, и почео да испуњаваш наредбу окрутног, свирепог и неумољивог непријатеља нашег спасења, збацивши благи јарам и лако бреме (Христово), и уместо њих, узевши на себе гвоздене окове и ставивши око врата камен воденични.

Само немој очајавати и не одустај од повратка (Богу)! Онај ко је самом себи затворио врата покајања и запречио излаз на поприште подвижништва неће бити у стању да,налазећи се изван тог попришта, учини ни мало ни велико добро.

Лукави предузима све да би нам убацио помисао очајања, јер му после тога, када ми који смо пали више и не будемо желели да му се супроставимо, више неће бити потребан ни труд ни напор да нас порази.

Преузето из књиге Свети Јован Златоусти Поуке за сваки дан у години.
Посебно Издање Библиотеке ОЧЕВ ДОМ при верском добротворном старатељству Архиепископије београдско – карловачке. Београд 2021