НЕ ОЧАЈАВАЈ НИКАД У ПОГЛЕДУ ПРОМЕНЕ НАБОЉЕ

СВАГДА ТРЕБА ДА ИМАМО ДУХОВНУ БОДРОСТ И ВЕЛИКУ УСРДНОСТ, и ако будемо настројили своју савест тако да омрзнемо претходни порочни живот и изаберемо супротни му пут, са онаквом снагом какву од нас жели и захтева Бог, нећемо нимало бити на губитку, будући да су многи који су били последњи претекли (покајањем) оне који су били први.

Није тежак пад, већ, павши, остати у лежећем положају и више не устајати, вољно чинећи зло и пребивајући у немару, и помислима очајања  прикривајући слабост своје воље.
Таквима пророк чудећи се говори:

КО ПАДНЕ НЕ УСТАЈЕ ЛИ? КО ЗАЂЕ НЕ ВРАЋА ЛИ СЕ? (Јерем: 8,4).
Ово се односи и на оне који су, пошто су поверовали, поново пали, јер онај ко је пао, претходно је стајао,а не лежао, јер како би иначе могао да падне?

НЕ ОЧАЈАВАЈ У ПОГЛЕДУ ПРОМЕНЕ НАБОЉЕ.

Ако је ђаво био толико силан да те с врха и висине врлине извргне у крајност порока, неупоредиво је силнији Бог  да те изнова уведеу претходну слободу, и да учини не само онаквим какав си био, већ и много блаженијим него што си био.

Само не очајавај, не губи добру наду, не упадај у страст порочних људи (очајање).
У очајање човека обично баца не мноштво грехова, већ порочно стање душе.

Храброј души је својствено да духовно не посустаје и да не очајава пред моноштвом невоља које је сналазе, те она ни после многих и безуспошних молитава не одустаје, већ ишчекује помиловање од Бога, како говори блажени Давид.

Извор: Текст узет из дела: Свети Јован Златоусти – Поуке за сваки дан у години
ПОСЕБНО ИЗДАЊЕ Библиотеке ОЧЕВ ДОМ при верском добротворном старатељсрву
Архиепископије београдско-карловачке.