Како се треба борити против гнева? Навешћу пример двојице Светогораца који су се четрнаест година морали борити против искушења гнева. Једном од њих појавио се сам Христос и рекао му да се гнев побеђује одрицањем жеља и своје воље.

Ми се гневимо или због тога што нам се не испуњавају жеље или што себе издижемо над оним на кога се гневимо. Ако престанемо да се постављамо према људима као судије и као неко ко је вреднији, гнева неће бити. Исто је тако и са нашим немирима. Немирне мисли изазивају хаотично стање код других људи са којима долазимо у додир. Морамо научити да владамо својим мислима, да уносимо ред у њих. Онда нам неће моћи ништа да науде немирне мисли других људи. Треба да се учимо једноставности и простоти Христовој. Кад негде хоћемо да идемо и некога да посетимо, па унапред помислимо да ћемо можда сметати, онда наша посета неће испасти како треба јер већ долазимо са збуњујућим мислима које ће произвести негативно дејство на онога коме идемо.

Човек је стално у мењању, или се усавршава у добру или у злу, стално се мења. Кад знамо да ништа није постојано до Страшног Суда, онда, да се потрудимо да се не гњевимо, очекујемо од Господа да ће он да среди то. Биће боље него што ми замишљамо и учимо се, тако сваког дана. Док се не научимо да будемо смирени, имамо још много болова срца да претрпимо јер са стране сада Господ допушта да стално боду (Пали Духови) под лево ребро, да види колико смрада имамо тамо а ми покажемо после и кажемо: Ујео ме баш за срце, па не могу да му опростим. Како да не можеш да му опростиш кад си и ти исти такав, и ти си многе њих прогњевио, научи се да будеш сад миран и док не претрпимо болове срца нећемо научити да будемо смирени.

ИЗВОР: Из Књиге Духовне поуке Српском народу страца ТАДЕЈА