Православни појмовник - Шта је целомудреност?
Као што рече Свети Макарије Велики: „Не тражи Бог ни девојку, ни удату, ни монаха ни световњака, него тражи добру вољу и намеру и њу прима као и дело.
Подели чланак са другима
Православни појмовник за почетнике
ЦЕЛОМУДРЕНОСТ
Целомудреност је „целосна мудрост“ човекова заснована на његовој телесној и душевној чистоти облагодаћеној Духом Светим.
Два су пута за њено очување – брак (за већину) и монаштво (за мањину).
Монах одустаје од брака не зато што га презире, него зато што жели да свим срцем, свом душом, свим бићем својим служи и угађа једино Христу. Његова супруга је – покајање, а деца су му молитве и уздаси за Царством Небеским.
Међутим, и монаси и брачници имају исте хришћанске идеале, од којих је најузвишенији – задобијање Духа Светога и вечно заједничарење са Светом Тројицом.
И монаси и мирјани морају да сачувају целомудрије: монаси уздржавајући се од брачних загрљаја, а мирјани-супружници остајући верни једно другоме, и уздржавајући се од тих загрљаја по договору, у току усрднијег поста и молитве.
И житељи манастира и брачници треба да, обделавајући своје срце и ослобађајући га од свега грешног, напредују ка очишћењу од страсти.
Брак мора да буде частан, а брачна постеља непорочна (Јевр. 1, 4).
Ревнитељи монаштва, какав је био Свети Атанасије Велики, у исти мах су и бранитељи брака:
„Благо ономе ко у младости, слободно изабравши себи брачног друга, употребљава природу на рађање деце“.
Црквени канони су јасни: „Који води девичански живот ради Господа, па се зато узноси пред онима који су у браку, да је анатема“, вели десето правило Шестог Васељенског сабора.
Према томе, путеви су различити, али циљ је исти. Епископ будимски Данило поредио је циљ ка коме се иде са врхом планине на којој верне чека Христос.
Монах је, одрекавши се брака и изабравши манастир, сличан планинару који до врха стиже пречицом, стрмијом и опаснијом, верући се по стењу и литицама.
Ожењен човек иде заобилазним путем, возећи ауто: крај њега су жена и деца.
Ожењени се диви монаху, смелом планинару који ризикује живот по врлетима усамљеништва и одрицања; монах, пак, одаје поштовање ожењеном јер зна да, ако домаћин изгуби контролу над својим домом, ако испусти духовни волан у себи – читава породица бива позлеђена.
То значи – домаћин одговара и за своју супругу и за своје потомсгво, док он, монах, одговара само за себе.
И једног и другог на врху чека Господ, помажући им да одоле искушењима и уђу у рај.
Као што рече Свети Макарије Велики:
„Не тражи Бог ни девојку, ни удату, ни монаха ни световњака, него тражи добру вољу и намеру и њу прима као и дело.
По вољи свакога он даје Духа Светога Који дејствује и управља животом сваког оног ко хоће да се спасе“.
ИЗВОР Књига: Православни појмовник за почетнике
интернет издање : svetosavlje.org
Православни појмовник - Шта је целомудреност?
Као што рече Свети Макарије Велики: „Не тражи Бог ни девојку, ни удату, ни монаха ни световњака, него тражи добру вољу и намеру и њу прима као и дело.
Православни појмовник за почетнике
ЦЕЛОМУДРЕНОСТ
Целомудреност је „целосна мудрост“ човекова заснована на његовој телесној и душевној чистоти облагодаћеној Духом Светим.
Два су пута за њено очување – брак (за већину) и монаштво (за мањину).
Монах одустаје од брака не зато што га презире, него зато што жели да свим срцем, свом душом, свим бићем својим служи и угађа једино Христу. Његова супруга је – покајање, а деца су му молитве и уздаси за Царством Небеским.
Међутим, и монаси и брачници имају исте хришћанске идеале, од којих је најузвишенији – задобијање Духа Светога и вечно заједничарење са Светом Тројицом.
И монаси и мирјани морају да сачувају целомудрије: монаси уздржавајући се од брачних загрљаја, а мирјани-супружници остајући верни једно другоме, и уздржавајући се од тих загрљаја по договору, у току усрднијег поста и молитве.
И житељи манастира и брачници треба да, обделавајући своје срце и ослобађајући га од свега грешног, напредују ка очишћењу од страсти.
Брак мора да буде частан, а брачна постеља непорочна (Јевр. 1, 4).
Ревнитељи монаштва, какав је био Свети Атанасије Велики, у исти мах су и бранитељи брака:
„Благо ономе ко у младости, слободно изабравши себи брачног друга, употребљава природу на рађање деце“.
Црквени канони су јасни: „Који води девичански живот ради Господа, па се зато узноси пред онима који су у браку, да је анатема“, вели десето правило Шестог Васељенског сабора.
Према томе, путеви су различити, али циљ је исти. Епископ будимски Данило поредио је циљ ка коме се иде са врхом планине на којој верне чека Христос.
Монах је, одрекавши се брака и изабравши манастир, сличан планинару који до врха стиже пречицом, стрмијом и опаснијом, верући се по стењу и литицама.
Ожењен човек иде заобилазним путем, возећи ауто: крај њега су жена и деца.
Ожењени се диви монаху, смелом планинару који ризикује живот по врлетима усамљеништва и одрицања; монах, пак, одаје поштовање ожењеном јер зна да, ако домаћин изгуби контролу над својим домом, ако испусти духовни волан у себи – читава породица бива позлеђена.
То значи – домаћин одговара и за своју супругу и за своје потомсгво, док он, монах, одговара само за себе.
И једног и другог на врху чека Господ, помажући им да одоле искушењима и уђу у рај.
Као што рече Свети Макарије Велики:
„Не тражи Бог ни девојку, ни удату, ни монаха ни световњака, него тражи добру вољу и намеру и њу прима као и дело.
По вољи свакога он даје Духа Светога Који дејствује и управља животом сваког оног ко хоће да се спасе“.
ИЗВОР Књига: Православни појмовник за почетнике
интернет издање : svetosavlje.org
