Свети ТЕОФАН Затворник - Шта је то дух!
Дух, као сила која је изашла од Бога, зна Бога, тражи Га, и само у Њему налази мир. То је она сила коју је Бог удахнуо у лице човека завршавајући његово стварање.
Подели чланак са другима
Шта је то дух! То је она сила коју је Бог удахнуо у лице човека завршавајући његово стварање.
Све врсте бића које живе на земљи изведене су по заповести Божијој из земље.
Из земље су изашле и све душе живих створења.
Мада је људска душа у своме нижем делу слична душама животиња, у свом вишем делу она их неупоредиво превазилази.
То што је људска душа таква, зависи од њеног сједињења са духом. Са њом се сјединио дух који јој је удахнуо Бог и који ју је толико узвисио изнад сваког другог створења. Ето због чега ми у себи примећујемо, осим онога што се види и код животиња, и оно што је својствено души одуховљеног човека, па и више од тога – оно што је у ствари својствено духу.
Дух, као сила која је изашла од Бога, зна Бога, тражи Га, и само у Њему налази мир. Неким тајним духовним осећајем дух се уверава у своје божанско порекло, осећа своју потпуну зависност од Бога и сматра се обавезним да му на сваки начин угађа, да живи само за Њега и Њиме.
Очигледније пројаве ових кретњи живота духа су:
1. Страх Божији. Сви људи, на ком год степену развитка да стоје, знају да постоји врховно биће, Бог, Који је све створио, све држи и свиме управља; сви знају да је Он Судија и Давалац награде сваком по делима његовим. Такав је природни символ вере написан у духу. Исповедајући њега, дух побожно стоји пред Богом, испуњен страхом Божијим.
2. Савест. Знајући да је обавезан да угађа Богу, дух не би знао како да удовољи овој обавези када у томе њиме не би руководила савест. Саопштивши духу део Свога свезнања кроз поменути природни Символ вере, Бог је у њему зацртао и захтеве Своје светости, правде и доброте, поверивши њему самоме да пази на њихово испуњавање и да суди о својој исправности или неисправности. Ова страна духа и јесте савест, која указује шта је право а шта није, шта је угодно Богу а шта није, шта треба а шта не треба да чини; пошто укаже, у стању је да принуди на извршење, а потом за извршење награђује утехом, а за неиспуњење грижом. Савест је законодавац, чувар закона, судија и извршилац санкције. Она представља природне таблица завета Божијег који се простире на све људе. Код свих људи можемо уз страх Божији да видимо и деловање савести. 3. Жеђ за Богом. Она се изражава кроз свеопште стремљење ка свесавршеном добру и јасно се види у свеопштем незадовољству ничим створеним. Шта означава то незадовољство?
То, да наш дух не може да задовољи ништа створено. Он је од Бога изашао, Бога тражи и жели да окуси, пребива у живом савезу и јединству са Њим, у Њему налази мир. Када то достигне проналази мир, а дотле не може да се смири. Колико год да неко има материјалних добара, све му је мало. И сви, како сте приметили, само траже и траже. Траже и налазе, али када нађу бацају и поново крећу у потрагу, да би и то када нађу такође одбацили. И тако без краја. То значи да не траже оно што треба, и не траже тамо где треба. Зар то не показује довољно јасно да у нама постоји сила која нас од земље и земаљског вуче горе – ка небеском?
Људска душа нас чини нешто мало вишим од животиња, а дух показује да смо само мало мањи од анђела.
Из кнјиге: Свети Теофан Затворник
ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ
ИЗВОР: svetosavlje.org
Свети ТЕОФАН Затворник - Шта је то дух!
Дух, као сила која је изашла од Бога, зна Бога, тражи Га, и само у Њему налази мир. То је она сила коју је Бог удахнуо у лице човека завршавајући његово стварање.
Шта је то дух! То је она сила коју је Бог удахнуо у лице човека завршавајући његово стварање.
Све врсте бића које живе на земљи изведене су по заповести Божијој из земље.
Из земље су изашле и све душе живих створења.
Мада је људска душа у своме нижем делу слична душама животиња, у свом вишем делу она их неупоредиво превазилази.
То што је људска душа таква, зависи од њеног сједињења са духом. Са њом се сјединио дух који јој је удахнуо Бог и који ју је толико узвисио изнад сваког другог створења. Ето због чега ми у себи примећујемо, осим онога што се види и код животиња, и оно што је својствено души одуховљеног човека, па и више од тога – оно што је у ствари својствено духу.
Дух, као сила која је изашла од Бога, зна Бога, тражи Га, и само у Њему налази мир. Неким тајним духовним осећајем дух се уверава у своје божанско порекло, осећа своју потпуну зависност од Бога и сматра се обавезним да му на сваки начин угађа, да живи само за Њега и Њиме.
Очигледније пројаве ових кретњи живота духа су:
1. Страх Божији. Сви људи, на ком год степену развитка да стоје, знају да постоји врховно биће, Бог, Који је све створио, све држи и свиме управља; сви знају да је Он Судија и Давалац награде сваком по делима његовим. Такав је природни символ вере написан у духу. Исповедајући њега, дух побожно стоји пред Богом, испуњен страхом Божијим.
2. Савест. Знајући да је обавезан да угађа Богу, дух не би знао како да удовољи овој обавези када у томе њиме не би руководила савест. Саопштивши духу део Свога свезнања кроз поменути природни Символ вере, Бог је у њему зацртао и захтеве Своје светости, правде и доброте, поверивши њему самоме да пази на њихово испуњавање и да суди о својој исправности или неисправности. Ова страна духа и јесте савест, која указује шта је право а шта није, шта је угодно Богу а шта није, шта треба а шта не треба да чини; пошто укаже, у стању је да принуди на извршење, а потом за извршење награђује утехом, а за неиспуњење грижом. Савест је законодавац, чувар закона, судија и извршилац санкције. Она представља природне таблица завета Божијег који се простире на све људе. Код свих људи можемо уз страх Божији да видимо и деловање савести. 3. Жеђ за Богом. Она се изражава кроз свеопште стремљење ка свесавршеном добру и јасно се види у свеопштем незадовољству ничим створеним. Шта означава то незадовољство?
То, да наш дух не може да задовољи ништа створено. Он је од Бога изашао, Бога тражи и жели да окуси, пребива у живом савезу и јединству са Њим, у Њему налази мир. Када то достигне проналази мир, а дотле не може да се смири. Колико год да неко има материјалних добара, све му је мало. И сви, како сте приметили, само траже и траже. Траже и налазе, али када нађу бацају и поново крећу у потрагу, да би и то када нађу такође одбацили. И тако без краја. То значи да не траже оно што треба, и не траже тамо где треба. Зар то не показује довољно јасно да у нама постоји сила која нас од земље и земаљског вуче горе – ка небеском?
Људска душа нас чини нешто мало вишим од животиња, а дух показује да смо само мало мањи од анђела.
Из кнјиге: Свети Теофан Затворник
ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ
ИЗВОР: svetosavlje.org
