Ознака СТРАСТИ (Духовна борба)

Тешко је избећи демона сујете, јер што год учинио да га удаљиш, то ти постаје повод нове сујете.

Та болест се труди да свакога рани његовим властитим врлинама. Тако она приређује спотицање у пропаст управо оним чиме се стичу плодови живота.

Ова се болест лечи молитвом, уздржањем од празнословља, принудним рукодељем, читањем слова Божијег и трпљењем.

Метод лечења од страсних склоности је исти као и код свих болести душе: пламена молба за помоћ „Лекару душа и тела наших“

Много и будно треба мотрити над духом сујете; јер се он веома скривено, са истанчаном препреденошћу, убацује у наше намере и труд.

Који жуде за таквим богатством могу и да га не стекну, али им сама та жеља наноси огромну штету говори Свети ГРИГОРИЈР Палама о среброљубљу.

А када му се и та жеља оствари, појавиће се најнезаситија похлепа за златом, која се затим све силније и силније разгорева, сразмерно са количином прихода.

Немој имати сажаљење према телу кад почне да се жали на изнемоглост, нити га насићуј угодним јелима казује Свети Нил Синајски.

Ми морамо себе да презремо за љубав Господа, да тог „господина Ја" не само одбацимо, него и убијемо поучава старац ТАДЕЈ.

Пази да те не превари сујетна слава – то је замка за људе плитке памети, поучава Старац САВА Псково-Печерски

Шта је чистота? То је врлина супротна блудној страсти; то је отуђеност тела од стварног упадања у грех и од свега што води греху.

Демон унинија, који се још назива подневним демоном (Пс. 90, 6), мучнији је од свих других, казује ава Евагрије.

Као што човек лењог коња бичем тера да хода и каска, тако и ми треба да приморавамо себе на добра дела и молитву.

Разуман никада ништа не чини у налету гнева, нити му дозвољава да се дивље распали