Свети ВАСИЛИЈЕ Велики - Шта је „нечистота тела“, а шта – „нечистота духа“?
Шта је „нечистота тела“, а шта – „нечистота духа“? Како да будемо чисти од њих? И шта је „светиња“, и како да је задобијемо (2.Кор.7,1)?
Подели чланак са другима
Шта је „нечистота тела“, а шта – „нечистота духа“? Како да будемо чисти од њих? И шта је „светиња“, и како да је задобијемо (2.Кор.7,1)?
Одговор:
Нечистота тела се састоји у општењу са онима који чине оно што је забрањено, а нечистота духа – у равнодушности према онима који мисле или чине оно што је забрањено.
Човек ће бити чист од њих уколико се буде повиновао апоетолу који говори:
Са таквим заједно и да не једете (1.Кор.5,11), када у себи осети оно што је Давид рекао:
Обузима ме жалост због грешника који остављају закон твој (Пс.118,53), и када покаже жалост који су стекли Коринћани, пошто су окривљени да су равнодушно гледали грешника.
Том жалошћу они су у свему себе показали чистим у тој ствари (2.Кор.7,11).
А „светиња“ је посвећивање себе светоме Богу, уз свецело и непрекидно старање и бригу о ономе што је Њему угодно, будући да се оно што је оштећено не прихвата као принос Богу, и будући да би било нечастиво и дрско препуштати општем и људском коришћењу оно што је једино Њему принето.
ИЗВОР: svetosavlje.org
Свети ВАСИЛИЈЕ Велики - Шта је „нечистота тела“, а шта – „нечистота духа“?
Шта је „нечистота тела“, а шта – „нечистота духа“? Како да будемо чисти од њих? И шта је „светиња“, и како да је задобијемо (2.Кор.7,1)?
Шта је „нечистота тела“, а шта – „нечистота духа“? Како да будемо чисти од њих? И шта је „светиња“, и како да је задобијемо (2.Кор.7,1)?
Одговор:
Нечистота тела се састоји у општењу са онима који чине оно што је забрањено, а нечистота духа – у равнодушности према онима који мисле или чине оно што је забрањено.
Човек ће бити чист од њих уколико се буде повиновао апоетолу који говори:
Са таквим заједно и да не једете (1.Кор.5,11), када у себи осети оно што је Давид рекао:
Обузима ме жалост због грешника који остављају закон твој (Пс.118,53), и када покаже жалост који су стекли Коринћани, пошто су окривљени да су равнодушно гледали грешника.
Том жалошћу они су у свему себе показали чистим у тој ствари (2.Кор.7,11).
А „светиња“ је посвећивање себе светоме Богу, уз свецело и непрекидно старање и бригу о ономе што је Њему угодно, будући да се оно што је оштећено не прихвата као принос Богу, и будући да би било нечастиво и дрско препуштати општем и људском коришћењу оно што је једино Њему принето.
ИЗВОР: svetosavlje.org
