Схиархимандрит Пантелејмон (Агриков)-Шта је смисао нашег живота?
Људи без Бога и Христа Спаситеља су увек сиромашни и слаби, заробљеници и робови греха, немоћни да живе по принципима истинске слободе.
Подели чланак са другима
Шта је смисао нашег живота?
Људи без Бога и Христа Спаситеља су увек сиромашни и слаби, заробљеници и робови греха, немоћни да живе по принципима истинске слободе. Само у Христу Спаситељу лежи спасење човечанства, јер Он је Пут, Истина и Живот (видети Јован 14:6 ). Само од Њега долазе принципи истинске светлости, истинског живота и васкрсења. Само кроз Њега људи се ослобађају јарма ропства и постају синови Божји. Укратко, само у Њему лежи истинско значење људског живота – у Њему, у Христу, нашем Спаситељу и Богу.
Смисао људског живота! Колико њих, посебно у наше време, жуди да пронађе тај смисао! Колико њих погрешно, слепо га траже на погрешном месту, и како јадне душе пате у тој потрази! Оне пате и не успевају да га пронађу, јер га не траже у Христу. Не пате само неверници, већ и они који себе називају верницима. И ми смо сви православни хришћани, припадамо хришћанској цркви и рођени смо у њој.
Али да ли смо ми истински хришћани? Да ли смо пронашли тај смисао живота и душевни мир у Христу, и да ли га тражимо само у Њему? Зовемо се не само хришћани, већ православни хришћани, јер припадамо јединој истинској Православној Цркви Христовој. Али зар се наше Православље не ограничава само на поштовање спољашњих верских обреда и литургијских облика, и на следење само правила и прописа Црквене уставне повеље, заборављајући истинске принципе хришћанског живота, не уносећи их у своје понашање оживљавањем и инспирацијом? Да ли смо усвојили и разумели овај дух вечног живота, слободе и љубави, својствен Православљу, који оживљава све ствари и без којег можемо бити само као поље посуто сувим и мртвим костима?
Молим вас, немојте ме кривити што постављам тако оштра питања. Не желим да изразим никакву сумњу да смо сви прожети овим духом истинског хришћанства. Једноставно желим да пронађем одговор на питање куда треба да усмеримо наше мисли, наша осећања, наше жеље и које циљеве треба да поставимо себи у животу?
Одговор сада постаје јасан. Сви ми – они који се спремамо за будући живот – негујемо се од стране Мајке Цркве и припремамо се од ње да другима укажемо на ово истинско значење живота, да донесемо добре вести сиромашнима… да исцелимо скрушене срцем, да проповедамо ослобођење заробљенима, враћање вида слепима и да ослободимо оне који су угњетавани (упореди Лука 4:18 ). Каква узвишена, каква чудесна, каква истински божанска мисија! Овде нема места за уско самољубље, лични интерес или ситна светска разматрања. Све је овде чисто, све је светло, све је жртвено, све је испуњено вечним принципима истинске љубави.
Али што су виши задаци и циљеви нашег живота, то строже морамо да се односимо према себи. Склони смо да журимо напред у својим мислима и, под утицајем привремене инспирације, скицирамо план за своје наредне поступке, често се ограничавајући само на речи. Истинска хришћанска делатност захтева обуку воље. Морамо чврсто одлучити да мање говоримо, а више радимо. У потпуности се концентришимо на борбу, на труд и на саморазвој. Тежимо пре свега себи, не само у мислима, не у речима, не у знању, већ свим својим бићем, свим својим срцем, свим својим умом, свим својим мислима, да пронађемо овај смисао живота у Христу. Молимо се и неуморно се трудимо да нам Господ подари овај увид, ово исцељење, ово ослобођење од окова себичности и грешног егоизма – тог истински глувог, немог и слепог демона који се може истерати само молитвом и постом.
Овде треба да буду усмерене наше мисли и наше жеље! Овде треба да поставимо задатке и циљеве наших живота и активности, драги и вољени моји!
Дакле, смисао нашег живота је спасење. Наше и туђе. И што је најважније, служење Богу не речима, већ нашим жртвеним животима и херојским делима.
Извор: Да се душа пробуди / архимандрит Тихон (Агриков). – Москва :
Духовно преображење, 2013. – 315, [4] стр. ИСБН 978-5-905983-30-6
Интернет Издање: azbyka.ru
Схиархимандрит Пантелејмон (Агриков)-Шта је смисао нашег живота?
Људи без Бога и Христа Спаситеља су увек сиромашни и слаби, заробљеници и робови греха, немоћни да живе по принципима истинске слободе.
Шта је смисао нашег живота?
Људи без Бога и Христа Спаситеља су увек сиромашни и слаби, заробљеници и робови греха, немоћни да живе по принципима истинске слободе. Само у Христу Спаситељу лежи спасење човечанства, јер Он је Пут, Истина и Живот (видети Јован 14:6 ). Само од Њега долазе принципи истинске светлости, истинског живота и васкрсења. Само кроз Њега људи се ослобађају јарма ропства и постају синови Божји. Укратко, само у Њему лежи истинско значење људског живота – у Њему, у Христу, нашем Спаситељу и Богу.
Смисао људског живота! Колико њих, посебно у наше време, жуди да пронађе тај смисао! Колико њих погрешно, слепо га траже на погрешном месту, и како јадне душе пате у тој потрази! Оне пате и не успевају да га пронађу, јер га не траже у Христу. Не пате само неверници, већ и они који себе називају верницима. И ми смо сви православни хришћани, припадамо хришћанској цркви и рођени смо у њој.
Али да ли смо ми истински хришћани? Да ли смо пронашли тај смисао живота и душевни мир у Христу, и да ли га тражимо само у Њему? Зовемо се не само хришћани, већ православни хришћани, јер припадамо јединој истинској Православној Цркви Христовој. Али зар се наше Православље не ограничава само на поштовање спољашњих верских обреда и литургијских облика, и на следење само правила и прописа Црквене уставне повеље, заборављајући истинске принципе хришћанског живота, не уносећи их у своје понашање оживљавањем и инспирацијом? Да ли смо усвојили и разумели овај дух вечног живота, слободе и љубави, својствен Православљу, који оживљава све ствари и без којег можемо бити само као поље посуто сувим и мртвим костима?
Молим вас, немојте ме кривити што постављам тако оштра питања. Не желим да изразим никакву сумњу да смо сви прожети овим духом истинског хришћанства. Једноставно желим да пронађем одговор на питање куда треба да усмеримо наше мисли, наша осећања, наше жеље и које циљеве треба да поставимо себи у животу?
Одговор сада постаје јасан. Сви ми – они који се спремамо за будући живот – негујемо се од стране Мајке Цркве и припремамо се од ње да другима укажемо на ово истинско значење живота, да донесемо добре вести сиромашнима… да исцелимо скрушене срцем, да проповедамо ослобођење заробљенима, враћање вида слепима и да ослободимо оне који су угњетавани (упореди Лука 4:18 ). Каква узвишена, каква чудесна, каква истински божанска мисија! Овде нема места за уско самољубље, лични интерес или ситна светска разматрања. Све је овде чисто, све је светло, све је жртвено, све је испуњено вечним принципима истинске љубави.
Али што су виши задаци и циљеви нашег живота, то строже морамо да се односимо према себи. Склони смо да журимо напред у својим мислима и, под утицајем привремене инспирације, скицирамо план за своје наредне поступке, често се ограничавајући само на речи. Истинска хришћанска делатност захтева обуку воље. Морамо чврсто одлучити да мање говоримо, а више радимо. У потпуности се концентришимо на борбу, на труд и на саморазвој. Тежимо пре свега себи, не само у мислима, не у речима, не у знању, већ свим својим бићем, свим својим срцем, свим својим умом, свим својим мислима, да пронађемо овај смисао живота у Христу. Молимо се и неуморно се трудимо да нам Господ подари овај увид, ово исцељење, ово ослобођење од окова себичности и грешног егоизма – тог истински глувог, немог и слепог демона који се може истерати само молитвом и постом.
Овде треба да буду усмерене наше мисли и наше жеље! Овде треба да поставимо задатке и циљеве наших живота и активности, драги и вољени моји!
Дакле, смисао нашег живота је спасење. Наше и туђе. И што је најважније, служење Богу не речима, већ нашим жртвеним животима и херојским делима.
Извор: Да се душа пробуди / архимандрит Тихон (Агриков). – Москва :
Духовно преображење, 2013. – 315, [4] стр. ИСБН 978-5-905983-30-6
Интернет Издање: azbyka.ru
