Беле покладе, које се одржавају у Сиропусну недељу.
То је задњи дан када се у исхрани користи бели мрс.
Већ сутрадан се једе искључиво посна храна.

Беле покладе су најсвечаније и најраспротрањеније покладе у току године.
Добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и: Велике покладе, Завршне покладе, Сирне покладе, Проштене покладе (Проћке, Прочка), јер се тог дана опраштају свађе и увреде.

Синови и кћери са породицама обилазе родитеље, носе им на дар флашу пића и разне поклоне.
Зет обавезно обилази таста, ташту, кума, старојка и тражи проћку да може часно да започне пост.

Када уђе у кућу, љуби руку тасту и говори: „Опрости дедо“, а таст му одговара: „Нека ти је просто синко“.
Беле покладе су празник целог села, и тог дана се сви међусобно друже и чашћавају. Весеље траје до поноћи, а у поноћ наступа пост.

У Пчињи навуку велике гомиле сламе на сред села, и запале их. Та ватра се назива крлештица.
На Косову се по селима маскирају и играју игру која се зове „мачка“. У Подрињу се играју „лубачке“ и „паука“, и то само млађи дечаци, обучени као јунаци, окићени оружјем.

У таковским селима се маскирају у припремљене маске од папира, које наките зубима од пасуља или кукуруза, брковима од вуне.
Обично по тројица обилазе куће, играју коло, рву се, говоре извештачено и „плаше“ малу децу, која циче од весеља кад их ови појуре.

Кад се покладари уморе, сакупе се сви на једно место, где се игре и такмичења настављају.
У Великој Плани, предвече пале ватре од шаше, и само за тај дан изграде неку врсту вртешке на којој момци врте девојке.