ПРОМИСАО БОЖИЈИ

Посебно се помолимо Господу када нас задесе демонска туга, страдање, болест или несрећа.

Завапимо Му са сузама, без икакве узнемирености и бриге, како бисмо се извукли из недаће, јер нема туге која се не надвија над нас без Промисла Божијег. Заволимо уски и страдални пут спасења, јер нас он уводи у Царство Небеско. Стога, не избегавајмо опасности, несреће, невоље и туге, већ мужествено истрпимо све што је тужно, тешко и непријатно, док не стигне Божанска помоћ.

Подвижнику и светитељу Божијем је својствено да остане силан у свакој жалости, односно да своје срце положи на чврсто тле, а не да буде непостојан као песак. Овај живот, који се окреће попут точка, је привремен и за њега не важе нека посебна правила.

Понекад се пред човеком укажу светла будућност и почасти, али не примај их к срцу. Понекад нас људи прогањају, али не тугуј ни тада. Понекад жалости и страсти долазе од демона – не тугуј ни тада. Све нам се то дешава ради нашега спасења.

Поред тога, такво стање престаје кад Он ниспошаље Своју благодат, која треба да нас укори и помилује. Слава Ти Боже! Сада и увек и у векове векова. Амин.

ИЗВОР: © Svetosavlje.org /  Уредник: прот. Љубо Милошевић / СВЕТИ ОЦИ О ДЕПРЕСИЈИ / Интернет издање