Свети ТЕОДОР Студит - Поука у недељу другу поста
Браћо и оци! Пост је добро дело, ако га прате мир, добра воља, покорност, кротост, састрадавање и друге врлине.
Подели чланак са другима
Браћо и оци!
Пост је добро дело, ако га прате мир, добра воља, покорност, кротост, састрадавање и друге врлине.
Али ђаво, непријатељ и мрзитељ нашег спасења, покушава да усади у оне који посте богомрске ствари:
наговара их да буду дрски и да противрјече другима, да буду сурови, гневљиви, јари, ташти, завидљиви и да срамне речи изговарају.
Циљ његов је да им се причини што веће зло и штета, да се они лише добрих плодова поста.
Ми морамо унапред да препознајемо његове замисли и сплетке, морамо проводити ове свете дане мирно и тихо, са кротошћу и у тиховању, обраћајући нашу љубав ка ближњем, зато што је управо такав пост угодан Богу.
Ако пак наш пост буде другачији, – ма какав труд носили, он ће бити јалов, и ми ћемо се узалуд подвргавати одрицањима.
Уосталом, постити је нама неопходно, зато што пост исушује тело, а душу очвршћује и обнавља:
него ако се наш спољашњи човек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан (2 Кор. 4:16);
Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе.
Тако размишљајући, надајући се на будуће узвраћање, трпљиво пребивајмо у подвизима врлине,
Захваљујући Богу и Оцу који нас оспособи за удео у наследству светих у светлости, Који нас избави од власти таме и пренесе у Царство Сина љубави своје (Кол. 1:12-13).
Зар се не причешћујемо ми Пречистог Његовог Тела и Крви?
А шта може бити сладосније од Светог Причешћа?
Оно дарује вечни живот онима који се причешћују са чистом савешћу.
Зар не беседимо сваког дана и сваке ноћи са божанственим Давидом и другим светим оцима и светионицима наше Свете Цркве и може ли душа добити већу утеху?
Зар се нисмо одвојили и удаљили од заједнице са прелесним светом и од рођака наших по плоти ради Господа, и шта може бити блаженије и више од тога?
Међутим, наше живљење је на небесима, откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа, Који ће преобразити наше понижено тело, тако да буде саобразно телу славе његове, по сили којом Он може све учинити и себи покорити. (Флб. 3:20-21).
Радујмо се, према томе, браћо моја, и веселимо, презирући и газећи сваку злу похот плоти.
Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њезин отпаде; али реч Господња остаје увек. А то је та реч која је вама благовештена (1 Пт. 1:24-25).
Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу. Је ли ко весео? Нека пева Богу (Јк. 5:13).
Бива ли ко искушаван греховном страшћу (јер ђаво никада не престаје да се бори против нас), нека потрпи, слушајући онога који говори:
Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота, који Господ обећа онима који Га љубе (Јк. 1:12).
Кад ово знате, – рече Господ, – блажени сте ако то творите (Јн. 13:17). Њему слава во вијеки. Амин.
ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org
Свети ТЕОДОР Студит - Поука у недељу другу поста
Браћо и оци! Пост је добро дело, ако га прате мир, добра воља, покорност, кротост, састрадавање и друге врлине.
Браћо и оци!
Пост је добро дело, ако га прате мир, добра воља, покорност, кротост, састрадавање и друге врлине.
Али ђаво, непријатељ и мрзитељ нашег спасења, покушава да усади у оне који посте богомрске ствари:
наговара их да буду дрски и да противрјече другима, да буду сурови, гневљиви, јари, ташти, завидљиви и да срамне речи изговарају.
Циљ његов је да им се причини што веће зло и штета, да се они лише добрих плодова поста.
Ми морамо унапред да препознајемо његове замисли и сплетке, морамо проводити ове свете дане мирно и тихо, са кротошћу и у тиховању, обраћајући нашу љубав ка ближњем, зато што је управо такав пост угодан Богу.
Ако пак наш пост буде другачији, – ма какав труд носили, он ће бити јалов, и ми ћемо се узалуд подвргавати одрицањима.
Уосталом, постити је нама неопходно, зато што пост исушује тело, а душу очвршћује и обнавља:
него ако се наш спољашњи човек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан (2 Кор. 4:16);
Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе.
Тако размишљајући, надајући се на будуће узвраћање, трпљиво пребивајмо у подвизима врлине,
Захваљујући Богу и Оцу који нас оспособи за удео у наследству светих у светлости, Који нас избави од власти таме и пренесе у Царство Сина љубави своје (Кол. 1:12-13).
Зар се не причешћујемо ми Пречистог Његовог Тела и Крви?
А шта може бити сладосније од Светог Причешћа?
Оно дарује вечни живот онима који се причешћују са чистом савешћу.
Зар не беседимо сваког дана и сваке ноћи са божанственим Давидом и другим светим оцима и светионицима наше Свете Цркве и може ли душа добити већу утеху?
Зар се нисмо одвојили и удаљили од заједнице са прелесним светом и од рођака наших по плоти ради Господа, и шта може бити блаженије и више од тога?
Међутим, наше живљење је на небесима, откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа, Који ће преобразити наше понижено тело, тако да буде саобразно телу славе његове, по сили којом Он може све учинити и себи покорити. (Флб. 3:20-21).
Радујмо се, према томе, браћо моја, и веселимо, презирући и газећи сваку злу похот плоти.
Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њезин отпаде; али реч Господња остаје увек. А то је та реч која је вама благовештена (1 Пт. 1:24-25).
Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу. Је ли ко весео? Нека пева Богу (Јк. 5:13).
Бива ли ко искушаван греховном страшћу (јер ђаво никада не престаје да се бори против нас), нека потрпи, слушајући онога који говори:
Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота, који Господ обећа онима који Га љубе (Јк. 1:12).
Кад ово знате, – рече Господ, – блажени сте ако то творите (Јн. 13:17). Њему слава во вијеки. Амин.
ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org
