Свети ТЕОДОР Студит - Поука у недељу четврту
Док гледамо обнављање света и радујемо му се, ми схватамо да препород и украшење света током пролећа за свој почетак има зиму.
Подели чланак са другима
Браћо и оци!
Минула је зима, и настаде пролеће, све се на земљи подмлађује, дрвеће и растиње цветају, земља се украшава зеленилом и цвећем, птице се радују, цвркућу и опевају Животодавца Христа, и све се обнавља.
Видећи то, ми се радујемо и прослављамо Премудрога Уметника Бога, Који сваке године обнавља свет; а тако и доликује, јер Апостол говори:
Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на створењима јасно види, његова вечна сила и божанство (Рим. 1:20),
тј. видљиве творевине Божије и лепоте света дозвољавају нам да оком душе, умом, спознамо и созерцавамо други свет, незнан и неизрецив, велику силу Божију.
Док гледамо обнављање света и радујемо му се, ми схватамо да препород и украшење света током пролећа за свој почетак има зиму.
Јер ако не наступи прво зима и ако не произведе снег, кише, ветрове и лед, не стврдне и не следи земљу, неће на пролеће бити овакве лепоте.
Исто бива и са душом: ако се она не оснежи патњама, тескобама, трудом и злопаћењима, неће процветати, неће донети плодове и неће добити милости и благослова од Бога, као што и Апостол говори:
Јер земља која упија дажд што често на њу пада, и која рађа биље корисно онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога (Јевр. 6:7).
И ми, браћо, трпимо патње, тескобу, искушење видљиво и невидљиво, када нам се деси, глад, жеђ и злопаћење – подвиг овога поста, како бисмо и ми донели плодове и добили благослов од Бога, а заједно са тим и примили, као госта, и нахранили Господа нашега Исуса Христа.
Јер као што се ми радујемо када гледамо лепоту Његових творевина, тако се и Он весели када гледа лепоту и плодност душа наших.
А какви су то душевни плодови?
– То су љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање (Гал. 5:22,23).
Таквим се плодовима храни и увесељава Христос.
Блажен је онај који Њега храни, зато што ће се и сам нахранити од Њега вечним благом; блажен је онај који Њега прима за госта, јер ће и њега, као госта, примити Христос у Небеском Царству.
И ако овде онај који се удостоји да у своју кућу прими цара бива у великој радости и весељу, зато што га је допала таква част и величанство, тим више ће срећнији бити онај кога допадне да у себе као становника прими Цара над царевима и Господа над господарима.
А о томе да Он борави у достојним, Сам Он говори у Јеванђељу:
Ја и Отац Мој ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн. 14:23).
И још говори:
Ко има заповести Моје и држи их, то је онај који Ме љуби; а који Мене љуби, тога ће љубити Отац Мој; и Ја ћу га љубити и јавићу му се Сам (21).
Христос нам обећава велике дарове и даривања, према томе и ми ћемо, са радошћу, у Име његово, односити све тужно и жалосно што нам се буде дешавало, према речима Апостола:
Сада се радујем у својим страдањима за вас, и у своме телу допуњавам што недостаје Христовим патњама, за тело његово, које је Црква (Кол. 1:24).
И Апостол Јаков говори: Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења, знајући да кушање ваше вере гради трпљење; а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка (Јак. 1:2-4).
Видите, браћо, да и у искушењима почива радост и у патњама весеље.
Такво је све што бива ради Бога.
Водећи непорочан живот, и ми ћемо наследити Небеско Царство, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у вековима векова.
Амин.
ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org
Свети ТЕОДОР Студит - Поука у недељу четврту
Док гледамо обнављање света и радујемо му се, ми схватамо да препород и украшење света током пролећа за свој почетак има зиму.
Браћо и оци!
Минула је зима, и настаде пролеће, све се на земљи подмлађује, дрвеће и растиње цветају, земља се украшава зеленилом и цвећем, птице се радују, цвркућу и опевају Животодавца Христа, и све се обнавља.
Видећи то, ми се радујемо и прослављамо Премудрога Уметника Бога, Који сваке године обнавља свет; а тако и доликује, јер Апостол говори:
Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на створењима јасно види, његова вечна сила и божанство (Рим. 1:20),
тј. видљиве творевине Божије и лепоте света дозвољавају нам да оком душе, умом, спознамо и созерцавамо други свет, незнан и неизрецив, велику силу Божију.
Док гледамо обнављање света и радујемо му се, ми схватамо да препород и украшење света током пролећа за свој почетак има зиму.
Јер ако не наступи прво зима и ако не произведе снег, кише, ветрове и лед, не стврдне и не следи земљу, неће на пролеће бити овакве лепоте.
Исто бива и са душом: ако се она не оснежи патњама, тескобама, трудом и злопаћењима, неће процветати, неће донети плодове и неће добити милости и благослова од Бога, као што и Апостол говори:
Јер земља која упија дажд што често на њу пада, и која рађа биље корисно онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога (Јевр. 6:7).
И ми, браћо, трпимо патње, тескобу, искушење видљиво и невидљиво, када нам се деси, глад, жеђ и злопаћење – подвиг овога поста, како бисмо и ми донели плодове и добили благослов од Бога, а заједно са тим и примили, као госта, и нахранили Господа нашега Исуса Христа.
Јер као што се ми радујемо када гледамо лепоту Његових творевина, тако се и Он весели када гледа лепоту и плодност душа наших.
А какви су то душевни плодови?
– То су љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање (Гал. 5:22,23).
Таквим се плодовима храни и увесељава Христос.
Блажен је онај који Њега храни, зато што ће се и сам нахранити од Њега вечним благом; блажен је онај који Њега прима за госта, јер ће и њега, као госта, примити Христос у Небеском Царству.
И ако овде онај који се удостоји да у своју кућу прими цара бива у великој радости и весељу, зато што га је допала таква част и величанство, тим више ће срећнији бити онај кога допадне да у себе као становника прими Цара над царевима и Господа над господарима.
А о томе да Он борави у достојним, Сам Он говори у Јеванђељу:
Ја и Отац Мој ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн. 14:23).
И још говори:
Ко има заповести Моје и држи их, то је онај који Ме љуби; а који Мене љуби, тога ће љубити Отац Мој; и Ја ћу га љубити и јавићу му се Сам (21).
Христос нам обећава велике дарове и даривања, према томе и ми ћемо, са радошћу, у Име његово, односити све тужно и жалосно што нам се буде дешавало, према речима Апостола:
Сада се радујем у својим страдањима за вас, и у своме телу допуњавам што недостаје Христовим патњама, за тело његово, које је Црква (Кол. 1:24).
И Апостол Јаков говори: Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења, знајући да кушање ваше вере гради трпљење; а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка (Јак. 1:2-4).
Видите, браћо, да и у искушењима почива радост и у патњама весеље.
Такво је све што бива ради Бога.
Водећи непорочан живот, и ми ћемо наследити Небеско Царство, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у вековима векова.
Амин.
ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org
