Браћо и оци!

С помоћу Божијом прекорачисмо средину поста, приближава се дан Васкрса.
Зашто је у нама тако јака жеља да дочекамо Васкрс, који дође и прође?

Зар га нисмо много пута прослављали претходних година?

И овај Васкрс ће проћи, јер ништа на земљи нема да је постојано, него је све привремено и пролазно.
И дани нашег живота ишчезавају, као сенка, пролазе као сан, и протрчавају као тркач, доводећи свакога од нас до нашег краја.

Можда ће неко запитати:
„Зар није Васкрс достојан ишчекивања и жеље?“

Заиста јесте достојан, али не онај Васкрс који бива једанпут у години, него увек, свакога дана.

Какав је то Васкрс?
Очишћење греха, скрушење и смирење срца, сузе умиљења, чистота савести, уништавање плотских страсти: блуда, нечистоте, зле похоти и сваког другог греха и страсти.

Ко се удостоји да достигне ове врлине, тај празнује Васкрс Господњи и врши светли и многожељени празник не једанпут у години, него читавог живота.
И обратно, роб страсти и плотских похота не може празновати како треба.

Јер како, заправо, може празновати онај коме је бог стомак?
Како ће се веселити духовно онај којег пржи и пали похот плоти?
Како ће да слави божанствено онај чије се срце раздире и разара завидном љубомором и злопамтилом?
Како ће осетити духовну радост празника онај који је поробљен среброљубљем, таштином или је окован другим страстима?

Такви празновати не могу.

Зар ће ико за човека који у тешкој болести лежи на одру рећи да се одмара, или за бродоломника којем је живот у опасности – да се налази на срећној пловидби?
Неће, јер ономе који твори грехе није могуће да празнује и прославља Васкрс, као што ономе који се у тами налази није могуће да види светлост.

Браћо, уздам се у Бога да се ви налазите у бољем, похвалном и спаситељном стању. Наше је овдашње живљење само припрема за празник.
Видите како код нас пеније следи за пенијем, чтеније за чтенијем, поука духовна за поуком, молитва за молитвом, све нас то, као круг, сједињује са Господом.

Има ли где какав други живот, блаженији и преблаженији од нашег живота?
– Нема ниједан.

Према томе, сазнали смо у чему се састоји за нас жељени, постојани и свакодневни Васкрс.
Постарајмо се стога, браћо моја честита, да га достигнемо, да бисмо га празновали у складу са нашим силама, умртвивши страсти и васкрснувши врлине.

Држимо у памћењу Господа нашега Исуса Христа, Који је пострадао ради нас и оставио нам пример и образ, слику, како бисмо и ми ишли по Његовом путу.
Рекох ово – не да бисмо се загледали у сагрешења других и осуђивали их, јер је то најтежи грех, који нас подвргава мучењу.

Напротив, свако мора да осуђује и пориче себе, а не другог, јер Апостол говори:
свако ће понети своје бреме, тј. тежину греха (Га. 6:5).

Да познамо благодат Божију, коју нам је даровао, и увек да благодаримо Њега и да Га прослављамо као доброчинитеља, јер Он не само да нам садашња блага дарује, него ће онима који Му служе до краја дати још и небеска блага, и они ће наследити вечни небески Васкрс.

О, да нам је да га сви достигнемо по благодати и човекољубљу Господа нашега Исуса Христа, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у вековима векова.
Амин.

ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org