Свети ТЕОДОР Студит - Поука у среду друге седмице
Браћо и оци! Минула је прва седмица поста, а ми један у другом видимо промену: лица наша су измождена, бледа и жута.
Подели чланак са другима
Браћо и оци!
Минула је прва седмица поста, а ми један у другом видимо промену: лица наша су измождена, бледа и жута.
Него ако се наш спољашњи човек и распада, – говори Апостол, – ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан (2 Кор. 4:16).
Јер као што се од изобиља тело попуњава и цвета, тако и душа од уздржавања постаје сјетлија и мужевнија.
Управо злопаћењем тела ми смо узрасли у себи душевну красоту и благољепоту, ону красоту, коју је желио свети пророк Давид када је молио Бога да му дарује благодат:
Господе, вољом Твојом подај доброти мојој силу (Пс. 29:8).
Благољепотом уздржавања обручавају се душе наше мисленом Женику Христу, као што о томе говори блажени Павле:
јер вас обручих мужу јединоме, да девојку чисту приведем Христу. Али се бојим да као што Еву превари змија лукавством својим, да се тако и мисли ваше не одврате од простодушности која је у Христу (2 Кор. 11:2-3).
Видиш ли величину дара?
Ми смо се удостојили да за Женика имамо Христа. Видиш ли како и велики апостол Павле трепери да нас не преласти непријатељ наш ђаво и да нас не лиши великог достојанства?
Душа је наша попут девојке која је заручена и која се скрива од очију младића, да би одржала своју девственост чисту и неоскрнављену док не наступи вријеме брака и венчања.
Тако и наша душа мора да се штити и крије од греха до самог смртног часа.
Ако је она благообразна и сија врлинама девствености коју је сачувала у овоме свету, томе ће се, по изласку њезином из тела, као из царске палате, обрадовати свети ангели, видећи њену красоту и благолепоту; ако ли пак буде без-образна и оцрњена гресима, пружиће радост демонима због срамоћења Христа.
А о томе је страшно и говорити.
Ми тело подвргавамо злопаћењу и водимо суров живот да би се смириле плотске страсти и незаконити покрети и да би у нама загосподарио духовни ум, а не плотска зла воља; не само сада, него и увек ми желимо да имамо исту ту стражу, да вршимо исти тај подвиг уздржавања.
А и шта је друго живот хришћанина, ако не обуздавање страсти, испитивање помисли и свагдашња борба против невидљивих и скривених бесова?
То што се чини тешко и обремењујуће за тело – доноси велику корист души; при томе труд је тај привремен, а награда је вечна.
Зато и Апостол говори:
Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе, нама, који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види привремено, а оно што се не види, вечно. (2 Кор. 4:17-18).
Ради вечних блага, која стећи желе и сами ангели, и ради Господа нашега Исуса Христа, Којем су обручене душе наше, молим и преклињем љубав вашу, браћо, да чувамо душе наше чисте од лоших дела и од нечистих помисли које, према речима Господа, погане (Мт. 15:18) душе наше; немојмо уопште допуштати греховну помисао, јер се од ње распламсава, попут огромног пламена, похота, која пали и пржи наше душе, чинећи их без-образним и црним.
Удаљимо се од страсти, одбацујући први прилог непријатеља, са великим старањем избегавајмо лоше помисли, како бисмо просветлили душе своје добрим делима, усрдно се подвизавајући у уздржавању и посту, како бисмо, када куцне час раздвајања душе од тела, били припремљени и чисти, и како бисмо се удостојили оне небеске радости и наслађивања, и причешћа вечних блага, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у вековима векова. Амин.
ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org
Свети ТЕОДОР Студит - Поука у среду друге седмице
Браћо и оци! Минула је прва седмица поста, а ми један у другом видимо промену: лица наша су измождена, бледа и жута.
Браћо и оци!
Минула је прва седмица поста, а ми један у другом видимо промену: лица наша су измождена, бледа и жута.
Него ако се наш спољашњи човек и распада, – говори Апостол, – ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан (2 Кор. 4:16).
Јер као што се од изобиља тело попуњава и цвета, тако и душа од уздржавања постаје сјетлија и мужевнија.
Управо злопаћењем тела ми смо узрасли у себи душевну красоту и благољепоту, ону красоту, коју је желио свети пророк Давид када је молио Бога да му дарује благодат:
Господе, вољом Твојом подај доброти мојој силу (Пс. 29:8).
Благољепотом уздржавања обручавају се душе наше мисленом Женику Христу, као што о томе говори блажени Павле:
јер вас обручих мужу јединоме, да девојку чисту приведем Христу. Али се бојим да као што Еву превари змија лукавством својим, да се тако и мисли ваше не одврате од простодушности која је у Христу (2 Кор. 11:2-3).
Видиш ли величину дара?
Ми смо се удостојили да за Женика имамо Христа. Видиш ли како и велики апостол Павле трепери да нас не преласти непријатељ наш ђаво и да нас не лиши великог достојанства?
Душа је наша попут девојке која је заручена и која се скрива од очију младића, да би одржала своју девственост чисту и неоскрнављену док не наступи вријеме брака и венчања.
Тако и наша душа мора да се штити и крије од греха до самог смртног часа.
Ако је она благообразна и сија врлинама девствености коју је сачувала у овоме свету, томе ће се, по изласку њезином из тела, као из царске палате, обрадовати свети ангели, видећи њену красоту и благолепоту; ако ли пак буде без-образна и оцрњена гресима, пружиће радост демонима због срамоћења Христа.
А о томе је страшно и говорити.
Ми тело подвргавамо злопаћењу и водимо суров живот да би се смириле плотске страсти и незаконити покрети и да би у нама загосподарио духовни ум, а не плотска зла воља; не само сада, него и увек ми желимо да имамо исту ту стражу, да вршимо исти тај подвиг уздржавања.
А и шта је друго живот хришћанина, ако не обуздавање страсти, испитивање помисли и свагдашња борба против невидљивих и скривених бесова?
То што се чини тешко и обремењујуће за тело – доноси велику корист души; при томе труд је тај привремен, а награда је вечна.
Зато и Апостол говори:
Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе, нама, који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види привремено, а оно што се не види, вечно. (2 Кор. 4:17-18).
Ради вечних блага, која стећи желе и сами ангели, и ради Господа нашега Исуса Христа, Којем су обручене душе наше, молим и преклињем љубав вашу, браћо, да чувамо душе наше чисте од лоших дела и од нечистих помисли које, према речима Господа, погане (Мт. 15:18) душе наше; немојмо уопште допуштати греховну помисао, јер се од ње распламсава, попут огромног пламена, похота, која пали и пржи наше душе, чинећи их без-образним и црним.
Удаљимо се од страсти, одбацујући први прилог непријатеља, са великим старањем избегавајмо лоше помисли, како бисмо просветлили душе своје добрим делима, усрдно се подвизавајући у уздржавању и посту, како бисмо, када куцне час раздвајања душе од тела, били припремљени и чисти, и како бисмо се удостојили оне небеске радости и наслађивања, и причешћа вечних блага, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у вековима векова. Амин.
ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org
