Свети ТЕОДОР Студит - Поука у среду пете седмице
Браћо, ако нас сам помен на тај страшни час доводи у страх и трепет, шта ће онда бити са нама када стварно дође време?
Подели чланак са другима
Браћо и оци!
Нека се ниједна душа која се, приликом раздвајања од тела, за добар живот и Божанствене врлине, удостоји да стекне милосрђе и милост Божију, не смути и не препадне када дође од Бога послан анђео да је узме, него нека са љубављу гледа на њега и нека са радошћу пође ка своме Владици.
А душа која се у тај час нађе неспремна и повријеђена, смутиће се и горко и узалудно заплакати, видећи да јој ни од кога нема помоћи и утехе.
Јер овде и друг и брат могу утешити човека у тескоби и недаћи и унеколико га ободрити у његовом страху; тамо, пак, њему ни од кога никакве помоћи бити неће, него ће ангел неумољиво и немилосрдно одузети његову неокајану душу.
Браћо, ако нас сам помен на тај страшни час доводи у страх и трепет, шта ће онда бити са нама када стварно дође време?
Када душа стане пред страшним Приестолом Христовим?
Послушај шта говори пророк Данило о том судилишту: огњена река излажаше и пролажаше пред њим, хиљаду хиљада Му служаше, и тма тми стајаше пред Њим (Дан. 7:10).
Судија је страшан, ништа неће бити утајено од Њега: казна чак и за изговарање високопарних речи ће бити оштра и сурова, говори Јеванђеље.
Како ће то претрпети душа?
Заиста је страшно давати одговор пред правосуђем Божијим, али је још страшније слушати праведне речи које шаљу у вечну муку.
Молим вас и преклињем, браћо, исправимо се и припремимо пре него што дође смрт; покајањем призовимо на нас милост и милосрђе Бога, учинимо се друговима ангела који ће доћи по нас.
Нека увек буду бодре очи ума нашега, и ум наш нека се храбро бори против страсти и греха, не повинујући им се.
А ако се некоме деси да се поколеба, нека истог часа поврати пређашњу чврстину, гасећи сузама запаљене стреле ђавола и грлећи жељу и љубав Христову.
Апостол Јаков говори: много је моћна усрдна молитва праведника (Јак. 5:16); зато смо ми потребити за молитвама других о нама, нарочито јерејским; неопходни су нам руководство и савети учитеља, архијереја, који имају велику силу; још више имамо потребу за сузама, за умилењем, а више од свега за Светим Причешћем.
Ја говорим о Причешћу које чисти душу и тело.
Не смемо се причешћивати бездушно, не испитујући себе, јер Апостол говори: човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије (1 Кор. 11:28-29) и велико мучење припрема души својој.
Свето Причешће – то је хлеб живота, који даје вечни живот, и блажен је онај који га узима не знајући у себи ни зле похоте, ни непријатељства, ни пијанства, ни утробођаволства, ни среброљубља нити какве друге нечистоте.
Послушај шта говори Христос:
Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавиек; и хлеб који ћу Ја дати тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света.
И још говори: Који једе Моје тиело и пије Моју крв има живот вечни (Јн. 6:51, 54).
Видите, браћо, неизрециво и бесконачно даровање: Христос не само да је умро за нас, него нам је и Тело и Крв Своју дао за храну и пиће.
Какво веће од овога може да буде сведочанство безграничне љубави Бога према нама, шта спасоносније може бити за душу?
Нема никога ко не једе са свакодневне трпезе, а када би коме забранили, тај би се већма увредио.
А о овој страшној трпези, која није прост и обичан хлеб, него Хлеб живота, и чаша није обична, него је то чаша бесмртности – може ли се мислити како се не треба причешћивати њоме?
О, како би то било неразумно! Ако је тако и било до сада, од сада ћемо се исправити, познајући величину дара и благодати и чистећи се, колико је то у нашим моћима, и тако се причешћујући Пречистим Тајнама за здравље душе и тела, како бисмо постали причесници живота вечног и удостојили се да га добијемо, по благодати и човекољубљу Господа нашега Исуса Христа, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у вековима векова.
Амин.
ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org
Свети ТЕОДОР Студит - Поука у среду пете седмице
Браћо, ако нас сам помен на тај страшни час доводи у страх и трепет, шта ће онда бити са нама када стварно дође време?
Браћо и оци!
Нека се ниједна душа која се, приликом раздвајања од тела, за добар живот и Божанствене врлине, удостоји да стекне милосрђе и милост Божију, не смути и не препадне када дође од Бога послан анђео да је узме, него нека са љубављу гледа на њега и нека са радошћу пође ка своме Владици.
А душа која се у тај час нађе неспремна и повријеђена, смутиће се и горко и узалудно заплакати, видећи да јој ни од кога нема помоћи и утехе.
Јер овде и друг и брат могу утешити човека у тескоби и недаћи и унеколико га ободрити у његовом страху; тамо, пак, њему ни од кога никакве помоћи бити неће, него ће ангел неумољиво и немилосрдно одузети његову неокајану душу.
Браћо, ако нас сам помен на тај страшни час доводи у страх и трепет, шта ће онда бити са нама када стварно дође време?
Када душа стане пред страшним Приестолом Христовим?
Послушај шта говори пророк Данило о том судилишту: огњена река излажаше и пролажаше пред њим, хиљаду хиљада Му служаше, и тма тми стајаше пред Њим (Дан. 7:10).
Судија је страшан, ништа неће бити утајено од Њега: казна чак и за изговарање високопарних речи ће бити оштра и сурова, говори Јеванђеље.
Како ће то претрпети душа?
Заиста је страшно давати одговор пред правосуђем Божијим, али је још страшније слушати праведне речи које шаљу у вечну муку.
Молим вас и преклињем, браћо, исправимо се и припремимо пре него што дође смрт; покајањем призовимо на нас милост и милосрђе Бога, учинимо се друговима ангела који ће доћи по нас.
Нека увек буду бодре очи ума нашега, и ум наш нека се храбро бори против страсти и греха, не повинујући им се.
А ако се некоме деси да се поколеба, нека истог часа поврати пређашњу чврстину, гасећи сузама запаљене стреле ђавола и грлећи жељу и љубав Христову.
Апостол Јаков говори: много је моћна усрдна молитва праведника (Јак. 5:16); зато смо ми потребити за молитвама других о нама, нарочито јерејским; неопходни су нам руководство и савети учитеља, архијереја, који имају велику силу; још више имамо потребу за сузама, за умилењем, а више од свега за Светим Причешћем.
Ја говорим о Причешћу које чисти душу и тело.
Не смемо се причешћивати бездушно, не испитујући себе, јер Апостол говори: човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије (1 Кор. 11:28-29) и велико мучење припрема души својој.
Свето Причешће – то је хлеб живота, који даје вечни живот, и блажен је онај који га узима не знајући у себи ни зле похоте, ни непријатељства, ни пијанства, ни утробођаволства, ни среброљубља нити какве друге нечистоте.
Послушај шта говори Христос:
Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавиек; и хлеб који ћу Ја дати тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света.
И још говори: Који једе Моје тиело и пије Моју крв има живот вечни (Јн. 6:51, 54).
Видите, браћо, неизрециво и бесконачно даровање: Христос не само да је умро за нас, него нам је и Тело и Крв Своју дао за храну и пиће.
Какво веће од овога може да буде сведочанство безграничне љубави Бога према нама, шта спасоносније може бити за душу?
Нема никога ко не једе са свакодневне трпезе, а када би коме забранили, тај би се већма увредио.
А о овој страшној трпези, која није прост и обичан хлеб, него Хлеб живота, и чаша није обична, него је то чаша бесмртности – може ли се мислити како се не треба причешћивати њоме?
О, како би то било неразумно! Ако је тако и било до сада, од сада ћемо се исправити, познајући величину дара и благодати и чистећи се, колико је то у нашим моћима, и тако се причешћујући Пречистим Тајнама за здравље душе и тела, како бисмо постали причесници живота вечног и удостојили се да га добијемо, по благодати и човекољубљу Господа нашега Исуса Христа, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у вековима векова.
Амин.
ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org
