Свети ТЕОДОР Студит - Поука у среду треће седмице поста

Будимо стога спремни на одговор пре него што наступи час смртне патње.

Подели чланак са другима

Свети ТЕОДОР Студит

Браћо и оци!

Постојање наше, као што видите, је пролазно, дан за даном тече и приближава се крај живота нашег, и за сваког ће неминовно куцнути час да оде из света овога и запути се тамо где су и оци наши.
Због тога је неопходно да имамо велико старање о томе да се у час наш покажемо спремни и успешни.

Божанствено Писмо нам приповеда о потопу, и Господ говори: као што у време Нојево људи нису мислили о потопу, него јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се, куповаху, продаваху, и изненеда дође потоп и погуби све (Лк. 17:26-28), тако ће бити и када буде други долазак Христов.

Вероватно се ми чудимо тврдоглавости, слепилу и безосећајности људи који су видели ковчег који је током стотину година градио праведни Ној и који су слушали како је он говорио да ће Бог произвести потоп да их потопи и истреби за зла дела која су чинили, али који на то нису обраћали пажњу и нису желели да се покају.

Помислимо ипак – нема ли и у нама самим тога што осуђујемо?

Јер, иако ми данас и не видимо ковчег који се гради, али свакодневно гледамо гроб испуњен праха, у који ћемо данас или сутра сићи, отићи тамо где су и браћа наша, као што видимо, један за другим, раздвајајући се од нас, отишла.

А ми се лењимо и не бринемо о спасењу наших душа, не мислимо о припремању, како нас не би изненадио наш час, који ће донети муку и велико очајање ономе ко буде неспреман, и нико неће моћи да му помогне; он ће хтети да поврати страћене дане, али их неће моћи повратити, и плакаће неутешно.

Према томе, нас чека неупоредиво страшнија казна, него ономад бивши потоп.
Будимо стога спремни на одговор прие него што наступи час смртне патње.

Међутим, ја не говорим да не једемо, не пијемо и не носимо одежде, него говорим по заповести апостолској:
Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините (1 Кор. 10:31).

Сва наша дела и дејства морају бити богоугодни, јер смо ми хришћани и не смемо давати повода верницима и неверницима да поричу и презиру наш живот, као што и Апостол позива:
старајте се да не постављате брату спотицање или саблазан (Рим. 14:13).

Заиста вас молим и преклињем, браћо моја, употпуните моју радост, као што говори Апостол: 
да исто мислите, да исту љубав имате, једнодушни, једномислени: ништа не чините из пркоса, нити за празну славу, него смирењем сматрајте један другога већим од себе (Флб. 2:2-3).

Помно чувајмо наших пет чула: очи, да не гледају на оно што не доликује, слух, да не слуша оно што нам неће донети корист, укус, да не стреми ка задовољавању похоти наше утробе, опип, да се чувамо од недостојних додира; јер од чула, ако их не будемо надгледали, наступа смрт и погибија душе.

Ако будемо следили за тим да се наш ум не занима метежним и бескорисним делима, нећемо замишљати у својој машти слике плотске пожуде, зато што тиме нећемо пружити души весеље, него јој причинити велику штету и напослетку задобити горчину, патњу и болест.

Према томе, браћо, има само једна истинита радост и једно весеље за душу, и оно се састоји у томе да чувамо себе у чистоти од плотских страсти и лоших помисли и да усрдно стремимо ка бестрашћу, тј. да не скрнавимо себе ни речју ни делом.

Немојмо бити лењи и нека нам не буде тежак пут који обећава да ће нам даровати радост бестрашћа и чистоте, усиљено изглађујмо свако соје сагрешење, и Бог ће бити наш поуздани помоћник, јер је близу Господ онима који трпе Њега ради.

Проводећи такво живљење, ми ћемо бити удостојени Небескога Царства, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек и вековима векова.
Амин.

ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org

Свети ТЕОДОР Студит - Поука у среду треће седмице поста

Будимо стога спремни на одговор пре него што наступи час смртне патње.

Свети ТЕОДОР Студит

Браћо и оци!

Постојање наше, као што видите, је пролазно, дан за даном тече и приближава се крај живота нашег, и за сваког ће неминовно куцнути час да оде из света овога и запути се тамо где су и оци наши.
Због тога је неопходно да имамо велико старање о томе да се у час наш покажемо спремни и успешни.

Божанствено Писмо нам приповеда о потопу, и Господ говори: као што у време Нојево људи нису мислили о потопу, него јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се, куповаху, продаваху, и изненеда дође потоп и погуби све (Лк. 17:26-28), тако ће бити и када буде други долазак Христов.

Вероватно се ми чудимо тврдоглавости, слепилу и безосећајности људи који су видели ковчег који је током стотину година градио праведни Ној и који су слушали како је он говорио да ће Бог произвести потоп да их потопи и истреби за зла дела која су чинили, али који на то нису обраћали пажњу и нису желели да се покају.

Помислимо ипак – нема ли и у нама самим тога што осуђујемо?

Јер, иако ми данас и не видимо ковчег који се гради, али свакодневно гледамо гроб испуњен праха, у који ћемо данас или сутра сићи, отићи тамо где су и браћа наша, као што видимо, један за другим, раздвајајући се од нас, отишла.

А ми се лењимо и не бринемо о спасењу наших душа, не мислимо о припремању, како нас не би изненадио наш час, који ће донети муку и велико очајање ономе ко буде неспреман, и нико неће моћи да му помогне; он ће хтети да поврати страћене дане, али их неће моћи повратити, и плакаће неутешно.

Према томе, нас чека неупоредиво страшнија казна, него ономад бивши потоп.
Будимо стога спремни на одговор прие него што наступи час смртне патње.

Међутим, ја не говорим да не једемо, не пијемо и не носимо одежде, него говорим по заповести апостолској:
Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините (1 Кор. 10:31).

Сва наша дела и дејства морају бити богоугодни, јер смо ми хришћани и не смемо давати повода верницима и неверницима да поричу и презиру наш живот, као што и Апостол позива:
старајте се да не постављате брату спотицање или саблазан (Рим. 14:13).

Заиста вас молим и преклињем, браћо моја, употпуните моју радост, као што говори Апостол: 
да исто мислите, да исту љубав имате, једнодушни, једномислени: ништа не чините из пркоса, нити за празну славу, него смирењем сматрајте један другога већим од себе (Флб. 2:2-3).

Помно чувајмо наших пет чула: очи, да не гледају на оно што не доликује, слух, да не слуша оно што нам неће донети корист, укус, да не стреми ка задовољавању похоти наше утробе, опип, да се чувамо од недостојних додира; јер од чула, ако их не будемо надгледали, наступа смрт и погибија душе.

Ако будемо следили за тим да се наш ум не занима метежним и бескорисним делима, нећемо замишљати у својој машти слике плотске пожуде, зато што тиме нећемо пружити души весеље, него јој причинити велику штету и напослетку задобити горчину, патњу и болест.

Према томе, браћо, има само једна истинита радост и једно весеље за душу, и оно се састоји у томе да чувамо себе у чистоти од плотских страсти и лоших помисли и да усрдно стремимо ка бестрашћу, тј. да не скрнавимо себе ни речју ни делом.

Немојмо бити лењи и нека нам не буде тежак пут који обећава да ће нам даровати радост бестрашћа и чистоте, усиљено изглађујмо свако соје сагрешење, и Бог ће бити наш поуздани помоћник, јер је близу Господ онима који трпе Њега ради.

Проводећи такво живљење, ми ћемо бити удостојени Небескога Царства, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек и вековима векова.
Амин.

ИЗВОР: ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА/ Свети ТЕОДОР Студит
© Svetosavlje.org

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *