Мислим да се смирење задобија разумом, простим разумом и познањем самога себе. Кад човек позна самога себе, смирење за њега постаје природно стање

Итинско смиреноумље састоји се у послушању и идењу за Христом. Истинско смиреноумље јесте разум духовни.

Смирење се задобија борбом. Кад спознаш самога себе, задобијаш смирење које постаје стање поучава Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац

У свако време нам је потребно смирење. Ми треба да се смиравамо и због тога што се лењимо и падамо у богозаборав.

Ко са трпљењем и смирењем подноси искушење, проћи ће без штете, а ко се огорчава, смућује се и свакога окривљује – имаће муку.

Какво је само смирење и како се рађа у души, нико не може речима изразити. Човек се њему само из искуства може научити поучава Ава Доротеј.

Ни сам страх Божији, ни милостиња, ни вера, ни уздржање, нити било која друга врлина, не може да се достигне без смиреноумља

„Не уведи нас у искушење“. Колика је, браћо, сила у тим речима?

Ако желимо да се избавимо од лукавога и да не паднемо у искушење, уздајмо се у Бога

Некада је живот био миран и људи су били мирни, и били су веома издржљиви у стрпљењу.