Старац СИЛУАН Атонски - О нашем односу према ближњем
По односу човека према ближњем можемо најпоузданије судити о достигнутом ступњу самопознања.
Подели чланак са другима
О нашем односу према ближњем
По односу човека према ближњем можемо најпоузданије судити о достигнутом ступњу самопознања, јер сваки човек види у другоме оно што је сам кроз властити духовни опит успео да сазна о себи.
Ко је на себи, са једне стране, искусио сав бол и дубину страдања људског духа, одвојеног од светлости правог бића, и са друге стране – шта је човек када живи у Богу, зна, да сваки човек представља једну непролазну вечну вредност, већу него цео остали свет.
Он зна човеково достојанство, зна да је Богу драг сваки од најмање браће (Мт.25,40), и зато никада, чак ни у себи, неће помислити на убиство, неће себи дозволити да нашкоди ближњему или да га увреди.
Онај ко „само верује“, ко је упознао само умерену благодат и тек нејасно „предосећа“ вечни живот, по мери своје љубави према Богу чува се греха, али његова љубав још ни приближно није савршена. Такав човек може да увреди свога брата.
Онај, пак, који без сажаљења, „ради своје користи и интереса“, наноси штету другоме, помишља или чини убиства, постао је сличан звери и сам у себи осећа да је зверолико створење, тј. не верује у вечни живот, или је, пак, пошао путем демонске духовности.
Преко јављања Христа, старац је био научен да доживљава богоподобије човека.
Уопште, он се према сваком човеку односио као према Божијем чеду, носиоцу Светог Духа. Дух Свети као Дух Светлости и Истине, живи у извесној мери у сваком човеку и просвећује га.
Пребивајући у благодати, човек може да је види и у другима, а ко не осећа благодат, не види је ни у другима.
Старац је говорио да се по нашем ставу према ближњем може судити о мери благодати коју носимо у себи.
„Ако човек у своме брату види присуство Светог Духа, значи, да и он сам има у себи велику благодат, ако, пак, мрзи свога брата, значи, да је и он сам опседнут злим духом“.
То је било старчево дубоко убеђење.
Он је био свестан, да сваки човек који мрзи брата, од свога срца ствара пребивалиште злог духа и тиме се одваја од Христа.
ИЗВОР: svetosavlje.org
Старац СИЛУАН Атонски - О нашем односу према ближњем
По односу човека према ближњем можемо најпоузданије судити о достигнутом ступњу самопознања.
О нашем односу према ближњем
По односу човека према ближњем можемо најпоузданије судити о достигнутом ступњу самопознања, јер сваки човек види у другоме оно што је сам кроз властити духовни опит успео да сазна о себи.
Ко је на себи, са једне стране, искусио сав бол и дубину страдања људског духа, одвојеног од светлости правог бића, и са друге стране – шта је човек када живи у Богу, зна, да сваки човек представља једну непролазну вечну вредност, већу него цео остали свет.
Он зна човеково достојанство, зна да је Богу драг сваки од најмање браће (Мт.25,40), и зато никада, чак ни у себи, неће помислити на убиство, неће себи дозволити да нашкоди ближњему или да га увреди.
Онај ко „само верује“, ко је упознао само умерену благодат и тек нејасно „предосећа“ вечни живот, по мери своје љубави према Богу чува се греха, али његова љубав још ни приближно није савршена. Такав човек може да увреди свога брата.
Онај, пак, који без сажаљења, „ради своје користи и интереса“, наноси штету другоме, помишља или чини убиства, постао је сличан звери и сам у себи осећа да је зверолико створење, тј. не верује у вечни живот, или је, пак, пошао путем демонске духовности.
Преко јављања Христа, старац је био научен да доживљава богоподобије човека.
Уопште, он се према сваком човеку односио као према Божијем чеду, носиоцу Светог Духа. Дух Свети као Дух Светлости и Истине, живи у извесној мери у сваком човеку и просвећује га.
Пребивајући у благодати, човек може да је види и у другима, а ко не осећа благодат, не види је ни у другима.
Старац је говорио да се по нашем ставу према ближњем може судити о мери благодати коју носимо у себи.
„Ако човек у своме брату види присуство Светог Духа, значи, да и он сам има у себи велику благодат, ако, пак, мрзи свога брата, значи, да је и он сам опседнут злим духом“.
То је било старчево дубоко убеђење.
Он је био свестан, да сваки човек који мрзи брата, од свога срца ствара пребивалиште злог духа и тиме се одваја од Христа.
ИЗВОР: svetosavlje.org
