Ознака Духовне поуке

Старац Јосиф Исихаста је свако искушење сматрао корисним, али је искушења немара и уображености називао рушилачким.

Молитва је унутрашњи, невидљиви и најмоћнији фактор постојања људске личности, а таштина замењује лице маском и саму молитву претвара у представу.

Врло је важно да у духовном животу следимо Свете Оце, да стално и пажљиво усвајамо њихово учење о овим питањима

Молитва је узвођење ума ка Богу или тражење од Бога онога што је примерено поучава Свети ЈОВАН Дамаскин.

Сумња је хула на Бога, дрска лаж срца или угњезденог у срцу духа лажи на Духа Истине. Бој се њега као змије отровнице.

Господ Исус Христос је учио да треба поступати према десет заповести. Он је налагао да ради задобијања Вечног Живота треба држати заповести.

Блаженије је, наиме, слободан напустити овај свет до ли искати ослобођење тек након пада у окове.

Када говоримо о „телима“ Анђела и других духова, морамо пазити да им не припишемо ма какве грубе материјалне карактеристике.

Ако те нападне гњев одмах га гони даље од себе, па ћеш се радовати кроз цео живот свој казује Свети АНТОНИЈЕ Велики.

Сваки дан сматрај последњим у свом животу, проводи га уздржано, са страхом Божијим, припремајући се за страшни одговор за сав живот и за све грехе.

Погледајте има ли у Вама прецењивања себе, односно постојања осећаја да, тобоже, представљате нешто значајно.

Налазећи се ван домашаја човекових телесних чула, демони, делујући на његов ум, уносе у њега различите мисли,

За молитву се старај колико можеш – ето теби мач духовни! Учитељ молитве је сам – Бог.

Ако ти се ум ослободи сваке наде на свет видљивог, значи да је у теби умро грех поучава Преподобни Ава ИСАИЈА.

Сумња је хула на Бога, дрска лаж срца или угњезденог у срцу духа лажи на Духа Истине поучава Свети ЈОВАН Кронштатски.

Пост нам отвара пут за остварење прекрасних дела, а пре свега за љубав према Богу и ближњима поучава Свети ИСАК Сирин

Нама помаже Бог, а ми то не схватамо. Сматрамо да напредујемо, говори Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац у поукама о духовном животу

Добрим, пак, уживањима треба сматрати она која нису скопчана са тугом, нити узрокују кајање, нити чине било какву штету.