Ознака Охридски пролог

Господ Исус хоће да све људе учини сличним Себи. Као Син Божји Он хоће да сви људи буду Богу усиновљени.

Рећи ће неверни и душегубни: обећао је пре две хиљаде година да ће доћи, па још не долази!

Док Бог не рече, ништа од свега тога не би,нити ма кога би осим Бога, ко би знао да све то може постојати.

Својим страдањем Господ је олакшао наша страдања. Он је претрпео највеће муке и изашао као победилац

Како ли ће тек издржати присуство Господа и поглед Његов, као пламен огњени, они који се огрешише о Њега, усташе против Њега

О браћо, како је страшно и помислити, како је великог и величанственог посетиоца имала земља!

Не бој се гоњења цркве од стране незнабожаца. Не бој се мучитеља, који муче Моје верне на све стране.

Јагње посред звериња! Но, ипак, виде св. Јован Јагње као победиоца над свима зверовима. Христос посреди демона!

О браћо моја, све је Богу могуће, и створено показати људима, и нестворено створити.

У Својој молитви у Гетсиманији Он је рекао Оцу: нека буде воља Твоја. И одмах је у том познао вољу Очеву, да треба да се пусти на страдање

Други долазак Господа Исуса биће долазак у слави. То је Господ више пута казао. Но овде нам Он још изближе казује, на што ће личити тај долазак.

Како различити беху од Мојсеја потомци његови, који из фараонских разлога осудише Цара славе на смрт!

Зашто је Господ ћутао на суду пред Јеврејима и пред Пилатом? Зато што је био пре тога све казао што је требало казати.

Ко неће да види Бога као милостивог Самарјанина на земљи, видеће Га као Страшног Судију на небу.

И у срамоти и понижењу своме праведник чини добро непријатељима својим. Он их измирује.

О како страховит и величанствен призор, кад се сви народи и сва племена земаљска, која су била и која јесу, саберу пред Господом

Најпре је дошао из пећине Витлејемске, скромно и невиђено, а идући пут доћи ће на облацима од ангела Својих.

Има једно око, браћо, које никад не спава. То је око Божје. Има на небесима, браћо, више очију него звезда на своду небеском.

И мученици Христови претрпеше све муке до краја, и посташе усиновљени санаследници у царству Христовом.

И данас ко суди само према ономе што види, одриче Исусу све оно што не може да види и код осталих људи.