Под покровом благодати Божије ми смо провели једну седмицу поста; будимо стога још усрднији у остало вријеме Четрдесетнице

Без укрепљења Духом Светим ти осећаш као ти разноврсно зло поткопава срце, које је спремно да свакога минута потоне у његов бездан.

Свети ИГЊАТИЈЕ Брјанчанинов објашњава и појашњава осам главних страсти са њиховом поделом и огранцима.

Свети Јован Златоусти овако вели: "Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела?

Побожни ревнитељ мора обратити много пажње на правилно коришћење чула: вида, слуха, мириса, укуса и додира.

Преклињем вас, браћо, обратимо се јеванђеоским речима, да бисмо савладали прелест и слепило, и припремимо се да служимо Господу

Одговарајући однос према палим духовима показао нам је сам Господ Исус Христос, када је допуштењем Божијим сатана покушавао да Га куша

Пази на себе марљиво, буди смео и веруј да је Господ наш Исус Христос, Бог који има неизрециву славу и величину

И сада видимо ми – пијанство, демонско ликовање, крици и урлици, плес и сатанско блудничење – такво је зло, браћо моја

Крст Христов и име Исусово далеко одгоне демоне и зато је толико важно, толико неопходно творити Исусову молитву

Скривена је тајна – смрт. Док светлост хришћанства није озарила људски род, он је о бесмртности душе имао углавном грубе и лажне представе.

На све начине треба да се трудимо да сачувамо мир душевни и да се не узнемиравамо због увреда и жалости које нам други наносе.

Пожуримо, прије него што на нас наиђе страшни смртни час и дође страшни дан судњи, да умилостивимо Господа нашега Исуса Христа

Да би неко напредовао у врлини, потребни су неизоставно, пост и бденије. Кад неко омрзне грех и ђавола који га је створио, налази се на путу спасења.

Каквота молитве је пажња, побожност, страх, срдачна топлина и ватреност, што све припада Богу.

Грех дејствује у мени кроз грешну мисао, грешно осећање, осећање срца и осећање тела; дејствује кроз телесна осећања, дејствује кроз машту.

У своме односу према ближњима, треба да будемо, како речју тако и мишљу, чисти и према свима подједнако пријазни, иначе ћемо живот свој учинити бескорисним.

Старац Јосиф Исихаста је свако искушење сматрао корисним, али је искушења немара и уображености називао рушилачким.

Молитва је унутрашњи, невидљиви и најмоћнији фактор постојања људске личности, а таштина замењује лице маском и саму молитву претвара у представу.

Врло је важно да у духовном животу следимо Свете Оце, да стално и пажљиво усвајамо њихово учење о овим питањима

Сумња је хула на Бога, дрска лаж срца или угњезденог у срцу духа лажи на Духа Истине. Бој се њега као змије отровнице.

По односу човека према ближњем можемо најпоузданије судити о достигнутом ступњу самопознања.

Господ Исус Христос је учио да треба поступати према десет заповести. Он је налагао да ради задобијања Вечног Живота треба држати заповести.

Блаженије је, наиме, слободан напустити овај свет до ли искати ослобођење тек након пада у окове.

Када говоримо о „телима“ Анђела и других духова, морамо пазити да им не припишемо ма какве грубе материјалне карактеристике.

Ако те нападне гњев одмах га гони даље од себе, па ћеш се радовати кроз цео живот свој казује Свети АНТОНИЈЕ Велики.

Сваки дан сматрај последњим у свом животу, проводи га уздржано, са страхом Божијим, припремајући се за страшни одговор за сав живот и за све грехе.

Погледајте има ли у Вама прецењивања себе, односно постојања осећаја да, тобоже, представљате нешто значајно.

Налазећи се ван домашаја човекових телесних чула, демони, делујући на његов ум, уносе у њега различите мисли,

За молитву се старај колико можеш – ето теби мач духовни! Учитељ молитве је сам – Бог.

Ако ти се ум ослободи сваке наде на свет видљивог, значи да је у теби умро грех поучава Преподобни Ава ИСАИЈА.

Сумња је хула на Бога, дрска лаж срца или угњезденог у срцу духа лажи на Духа Истине поучава Свети ЈОВАН Кронштатски.

Постоје различити начини да се позна воља Божија. Један од њих је реч Божија, односно Христове заповести каже Старац Силуан.

Нама помаже Бог, а ми то не схватамо. Сматрамо да напредујемо, говори Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац у поукама о духовном животу

Добрим, пак, уживањима треба сматрати она која нису скопчана са тугом, нити узрокују кајање, нити чине било какву штету.

Три врлине увек дају светлост уму: не примећивање лукавства ни у коме, доброчинство онима који нам чине зло и трпљење без смућивања свега што долази.

Мири се са супарником својим брзо док си на путу са њим. Шта ћеш ако твој супарник умре на том путу? Шта ћеш ако ти умреш на том путу пре ...

Ми желимо да будемо добри, а духови под небом не желе да ми имамо ни једну добру особину него само негативне особине.

Уопште немој мислити да ћеш добити оно што си искао од Бога са сумњом, будући да си га у ствари увредио. Јер, изругивачу Бог не даје своје дарове.

Бори се, чедо моје, казује старац ЈЕФРЕМ, јер је пут Божији узан и трновит, али не по природи него због наших страсти.

Што човек има у данашње време више (материјалних) добара, то има више проблема.

Родитељи често на нивоу подсвијести хоће да живе у својој дјеци; зато чине насиље над личношћу свога дјетета

Сатана има само једну бригу – да оно чиме се човек бави, у чему му пребивају свест, пажња и срце, не буде – Бог, него било шта друго изван Њега

Свети ИГЊАТИЈЕ Брјанчанинов објашњава и појашњава осам главних врлина са њиховом поделом и огранцима.

Постоји осам главних страсти: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, туга, униније, таштина и гордост.

Душа која је познала Господа жели да Он непрестано буде у њој. Господ нечујно долази у душу и даје јој мир, и без речи сведочи о спасењу.

Исправно посаветуј своју душу, говорећи: Зашто си жалосна, душо моја, и зашто ме смућујеш?

Страх Божији стиче се када се човек одрекне од света и свега у свету, и све своје мисли и осећања усредсреди само на закон Божији

Кад неко према нама поступа неправедно, морамо се радовати и онога, ко је према нама неправедан, сматрати својим великим доброчинитељем

Против Антонија Великог ђаво је војевао као против мало ког светитеља. Разноразним лукавствима покушаваше да га ухвати у замку