Када говоримо о „телима“ Анђела и других духова, морамо пазити да им не припишемо ма какве грубе материјалне карактеристике.

Ако те нападне гњев одмах га гони даље од себе, па ћеш се радовати кроз цео живот свој казује Свети АНТОНИЈЕ Велики.

Сваки дан сматрај последњим у свом животу, проводи га уздржано, са страхом Божијим, припремајући се за страшни одговор за сав живот и за све грехе.

Погледајте има ли у Вама прецењивања себе, односно постојања осећаја да, тобоже, представљате нешто значајно.

Налазећи се ван домашаја човекових телесних чула, демони, делујући на његов ум, уносе у њега различите мисли,

За молитву се старај колико можеш – ето теби мач духовни! Учитељ молитве је сам – Бог.

Ако ти се ум ослободи сваке наде на свет видљивог, значи да је у теби умро грех поучава Преподобни Ава ИСАИЈА.

Сумња је хула на Бога, дрска лаж срца или угњезденог у срцу духа лажи на Духа Истине поучава Свети ЈОВАН Кронштатски.

Постоје различити начини да се позна воља Божија. Један од њих је реч Божија, односно Христове заповести каже Старац Силуан.

Пост нам отвара пут за остварење прекрасних дела, а пре свега за љубав према Богу и ближњима поучава Свети ИСАК Сирин

Нама помаже Бог, а ми то не схватамо. Сматрамо да напредујемо, говори Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац у поукама о духовном животу

Добрим, пак, уживањима треба сматрати она која нису скопчана са тугом, нити узрокују кајање, нити чине било какву штету.

Три врлине увек дају светлост уму: не примећивање лукавства ни у коме, доброчинство онима који нам чине зло и трпљење без смућивања свега што долази.

Мири се са супарником својим брзо док си на путу са њим. Шта ћеш ако твој супарник умре на том путу? Шта ћеш ако ти умреш на том путу пре ...

Ми желимо да будемо добри, а духови под небом не желе да ми имамо ни једну добру особину него само негативне особине.

Свети ФИЛАРЕТ Московски каже: Молитва је узношење ума и срца ка Богу, које се пројављује кроз побожно обраћање човека Богу.

Уопште немој мислити да ћеш добити оно што си искао од Бога са сумњом, будући да си га у ствари увредио. Јер, изругивачу Бог не даје своје дарове.

Бори се, чедо моје, казује старац ЈЕФРЕМ, јер је пут Божији узан и трновит, али не по природи него због наших страсти.

Што човек има у данашње време више (материјалних) добара, то има више проблема.

Родитељи често на нивоу подсвијести хоће да живе у својој дјеци; зато чине насиље над личношћу свога дјетета

Сатана има само једну бригу – да оно чиме се човек бави, у чему му пребивају свест, пажња и срце, не буде – Бог, него било шта друго изван Њега

Свети ИГЊАТИЈЕ Брјанчанинов објашњава и појашњава осам главних врлина са њиховом поделом и огранцима.

Постоји осам главних страсти: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, туга, униније, таштина и гордост.

Душа која је познала Господа жели да Он непрестано буде у њој. Господ нечујно долази у душу и даје јој мир, и без речи сведочи о спасењу.

Исправно посаветуј своју душу, говорећи: Зашто си жалосна, душо моја, и зашто ме смућујеш?

Страх Божији стиче се када се човек одрекне од света и свега у свету, и све своје мисли и осећања усредсреди само на закон Божији

Кад неко према нама поступа неправедно, морамо се радовати и онога, ко је према нама неправедан, сматрати својим великим доброчинитељем

Против Антонија Великог ђаво је војевао као против мало ког светитеља. Разноразним лукавствима покушаваше да га ухвати у замку

Толико је важна заповест о посту коју је Бог објавио човеку у рају да је, заједно са заповешћу, изречена и казна за нарушавање заповести

Сам телесни пост је недовољан да нас доведе до савр-шеног уздржања и истинске чистоте; њему морамо додати скрушеност срца, учестало мољење Богу

Ти се, Владико, сваке Литургије облачиш у слично нашем страдално тело, изузев у греху, хранећи нас својим Животворном Телом.

Господ је рекао да на двема заповестима – на љубави према Богу и на љубави према човеку – почива читав Закон и сви пророци

Гунђање и роптање је проклетство. То је као да човек проклиње самога себе, а онда долази гнев Божији вели старац ПАЈСИЈЕ

Оцу Силуану, као и другим великим оцима,, било је дато да за време свог живота стварно доживљавају стање адских мука.

Постарајмо се да учинимо све што год можемо за оне који су отишли на други свет пре. нас, сећајући се речи: „Блажени милостиви, јер ће бити помиловани“

Немој се задовољавати само бесплодним читањем Јеванђеља, труди се да испуниш његове заповести, ишчитавај га делима.

Истинска нада иште само Царство Божије, а уверена је да ће јој и све земаљско, што јој је потребно у овом пролазном животу, бити даровано.

Свети Максим Исповедник објашњава разлоге демонских напада; "Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона."

Умрети је лако и једноставно каже Свети Јован Кронштатски. Међутим, да ли си ти спреман за смрт?

Ђаво и демони немају моћ да некога на нешто приморају; јер на нама је да ли ћемо то искушавање прихватити или ne.

Има људи који се никада не окрећу Богу, који се не моле, али изненада постану меланхолични и забринути.

Шта је спасење? Од кога долази? Зашто је неопходно? На сва та питања православни хришћани треба да знају тачне и јасне одговоре.

Којим год путем ходиш, срешћеш Бога. Но, ако не будеш познао Бога при сусрету, твоје путовање пратиће чамотиња, као путовање ка гробљу.

Све што од Бога потиче, одише миром и корисно је души, и приводи човека смирењу и самоосуђивању.

Кад се одречемо себе, треба свим срцем осетити да немамо у кога да се уздамо до у Бога

Најбољи савет ђавола да би задобили душе за царство пакла, јесте да уче човека да одлаже добро дело од данас до сутра

Знај да постоје две основне замке непријатеља: напасти човека гордошћу и сујетом, или кукавичлуком и очајањем.

Радости! Којим речима да опишем осећај који у срцу изазиваш? Како да речју изразим твоју тајанствену нарав?

Не избегавајмо опасности, несреће, невоље и туге, већ мужествено истрпимо све што је тужно, тешко и непријатно, док не стигне Божанска помоћ.

Истински хришћанин је ратник који се, на путу ка својој небеској домовини, бори против невидљивог непријатеља.