Ознака Духовне Беседе

Жена Самарјанка. Шта се дешава са њом? Жена блудница… Она, она је запамтила чудне речи Спаситељеве, почела да Га прати, поверовала у Њега

За телесног човека свуда је противречност, јер он се боји препона, и бега и од сенке, ако му се ова учини препоном.

Нема Христа онај ко Га има само на језику. Нити има Христа онај ко Га има само на хартији. Нити Га има онај ко Га има само на зиду.

Зато се, браћо, немамо куд обзирати по историји и тражити други неки темељ осим Господа Исуса Христа, који је зачет без греха, који не учини ни једнога греха.

Браћо нека нас не зароби философија, која нагађајући говори, да нема живота вечнога нити васкрсења из мртвих. Јер ми не долазимо до Истине нагађањем

Да није Васкрслог Господа, да није Васкрсења Његовог, да није Васкрслог Господа, не би нас било. Хришћана не би било у свету.

Кад апостоли говоре о славном васкрсењу Господњем они говоре у множини. Јер сваки од њих предаје своје сведочанство и сведочанство осталих другова својих

Ђаво је стар као свет, и старији још од света. Како може човек, чији се век мери педљу, победити онога који се многе хиљаде година учи борби против људи?

Ушавши у ту бању Спаситељ приђе човеку, који је од тридесет осам година лежао на одру, и сазнавши да је дуго времена болестан, упита га: „Хоћеш да будеш здрав?“

Отријезните се једанпут као што треба! Не полутански него потпуно. Избите из своје памети и сећање на грех.

До сад смо били робови, а сад смо деца Божија. Били смо робови зла, а сад смо слуге добра, врховнога добра на небу и на земљи.

Лекар душе и тела различито поступа; некада прво лечи душу, а некада сасвим супротно: прво тело, па душу. Зато немој више грешити да ти не буде горе

Апостоли не говоре као светски мудраци, нити као философи, а најмање као теоретичари, који стварају претпоставке о нечем, да би нешто пронашли.

И ми побеђујући Господом Христом грех, побеђујемо тај највећи смрад, побеђујемо пакао који је у нама и око нас, и јављамо се као нови људи.

Узвикнимо и ми сви од свега срца, ма како да смо дошли до познања Њега или до сазнања о Њему: Господ мој и Бог мој!

Први сведоци биле су Свете Мироносице, које данас славимо, а са њима, и за њима, Свети Апостоли, безбројни Мученици, Светитељи, Праведници, сви хришћани

Не беху ли, браћо, Вавилон и Нинива велики и чудни градови? Данас се само гуштери легу по прашини кула њихових

По Адаму сеје се у срамоти, по Христу устаје у слави. Од Адама је грех, од Христа правда.

Ко има мртво надање, браћо, а ко има живо надање? Онај има мртво надање, ко се нада у мртве ствари; а онај има живо надање, ко се нада у живога Бога.

Мироносице су, дакле, биле оне жене које су пратиле Господа заједно са Његовом Мајком. Оне су биле присутне и у време спасоносних Страдања Спаситељевих