Када се добро дело твори с таквим циљевима, гнусоба је пред Богом. Јер је човек изгубио све, зато што их твори с другим циљем, не с циљем да буде угодан ...
Блажен је човек који познаје своју болест и труди се да је излечи. Ако човек не осети своју болест, налази се у великој опасности, јер мисли да је нешто.
Нема ничег важнијег од молитве. Сходно томе, над њом се треба и потрудити усрдније него над било чим другим. Даруј нам Господе усрдност у таквом труду.
Док се спаљују жртве, крв се претвара кроз то горење у испарења и, растворивши се на тај начин у фине делове, прелазе у стање које одговара демонској природи.
Ми идемо путем Крста Христова. Не смемо се ни нагнути са тога пута ни лево ни десно, а камоли сићи са њега. Јер пропаст зјапи са обе стране правога пута.
Ствар је у томе што истинско добро у нама мора да се заснива само на јеванђељским заповестима, на страху Божијем или послушности или, пак, љубави према Богу