Сваком је хришћанину најпотребније блажено смирење којим одражава Христа, а ко га нема, тај никада неће видети Бога

Морамо молити да нам се да духовно знање са расуђивањем. Јер без њих, чак и оно што се нашим очима чини добрим, заправо је супротно.

Трезвеност се изображава у виду секире којом се, подсецањем њиховог корења, могу оборити велика стабла. Ако је корен посечен, дрво више не расте.

Мислим да се смирење задобија разумом, простим разумом и познањем самога себе. Кад човек позна самога себе, смирење за њега постаје природно стање

Целомудреност је свеопшти назив свих врлина. Целомудреност је чистота душе и тела казује Свети ЈОВАН Лествичник

Плач по Богу јесте туговање душе и расположење у коме болно срце махнито тражи оно за чиме жуди.

Ум човека са унутарњом пажњом (човека духовно сабраног и будног) је као стражар или недремовни чувар унутарњег Јерусалима.

Ако некога волимо његове жеље и вољу радо извршавамо. Сам Господ је рекао: Ако Ме волите поштујте Моје заповести.

Њихово добровољно одрицање следи вечно учење Вечнога: Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде (Лк 9,23).

Добро је да знамо да има суза које долазе човеку од помисли и размишљања и суза које настају без размишљања; по том се разликују словесни од несловесних.

Имај на уму да те Бог гледа при свим делима која обављаш. Имај на уму да Бог види сваку помисао твоју.

Свети Оци су опитно знали тајну човековог спасења. О томе су створили искуствену науку о „трезвоумљу“.

Итинско смиреноумље састоји се у послушању и идењу за Христом. Истинско смиреноумље јесте разум духовни.

Но тек од Христа кротост је убројана у неопходну грађу за зидање душа људских. Јер ја сам кротак, рекао је Син Божији.

Старац је велики значај и тежину давао трезвоумљу. Њега је оставио и као завет.

Нестицање [тј. добровољно сиротовање] јесте одбацивање земаљских брига, безбрижан живот, неометано путовање, вера у заповести Божије, одстрањење туге.

Плакаћемо, као што је плакао апостол Павле када би се сетио да је некада прогонио Цркву Христову.

Девственост је анђеоски начин живота, особеност сваке бестелесне природе.

Смирење се задобија борбом. Кад спознаш самога себе, задобијаш смирење које постаје стање поучава Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац

У свако време нам је потребно смирење. Ми треба да се смиравамо и због тога што се лењимо и падамо у богозаборав.

Нека у теби буде непрестани плач, не знајући за ситост у сузама. Пази да не пострадаш и због превелике духовне радости и умилења.

Ако видиш да немаш љубави у себи, али желиш да је задобијеш, онда чини дела љубави, чак иако без љубави на почетку.

Целомудреност као морална сила душе одбија и затире трагове срамних помисли, слаби и гаси огањ страсти и држи тело и душу неоскврњеним и чистим.

Ко са трпљењем и смирењем подноси искушење, проћи ће без штете, а ко се огорчава, смућује се и свакога окривљује – имаће муку.

Ми не само да немамо љубав, него имамо мржњу и вражду у својим срцима и мрзимо своју браћу.

Ваистину, браћо, истинска кротост много одмара душу, јер je она кћер љубави и мајка незлобивости казује старац КЛЕОПА

Благоутробије је највећа врлина, јер је покрет душе која жеи добро свом ближњем и дела за њега.

Када бисмо испуњавали заповест Господњу о љубави према Богу и ближњему, онда и сам ђаво не би био познат вели Свети ЈОВАН Златоусти

Кротост је непокретно стање душе, која се не мења било да трпи разноврсна понижења или да слуша похвале.

Кротостје богатство непроцењиво, име божанствено, небески дар, она је лествица која узноси човека на небо каже Свети НЕКТАРИЈЕ Егински

Адам, отац васељене, познавао је у рају сладост љубави Божије. Због тога је силно патио и много плакао када је због греха изгнан из раја, лишивши се љубави Божије.

Какво је само смирење и како се рађа у души, нико не може речима изразити. Човек се њему само из искуства може научити поучава Ава Доротеј.

Да би Вам ово дело било јасније, читајте у Добротољубљу поглавља о трезвености. Потребно је да пажњом станете изнад срца.

Када за време молитве своје изливаш бујицу суза, нипошто се не узноси тиме сам у себи, као да си изнад многих говори Старац САВА Псково-Печерски.

Јер, ако будеш пожелео, чак ако и не учиниш прељубу данас, похота неће престати да ти изнутра смета све док те не гурне и на само дело.

Највећа човекова обавеза је да љуби Бога, а затим да љуби ближњег. Ако Бога љубимо онако како доликује, очуваћемо и све остале Његове заповести.

„Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и пође за мном“, треба да се у свему угледа на Онога који је то рекао.

Ни сам страх Божији, ни милостиња, ни вера, ни уздржање, нити било која друга врлина, не може да се достигне без смиреноумља

Ђавола ћете потпуно победити молитвом и трезвеноумљем. Суштина трезвеноумља састоји се у недреманој будности ума.

Свети ИГЊАТИЈЕ Брјанчанинов о трпљењу говори: Несумњива вера у промисао Божији утврђује у трпљењу и потпомаже самопрекоревање.

„Не уведи нас у искушење“. Колика је, браћо, сила у тим речима?

Ако желимо да се избавимо од лукавога и да не паднемо у искушење, уздајмо се у Бога

Покајање је помирење с Господом путем вршења добрих дела, супротних пређашњим гресима.

Браћо и сестре? Шта je то покајање? Покајање je суђење човека самоме себи пре Страшног Суда.

Некада је живот био миран и људи су били мирни, и били су веома издржљиви у стрпљењу.

Ко у нади на покајање дозвољава себи да сагреши добровољно и намерно: тај лукаво поступа у односу према Богу

Они који се искушавају, а не одступају, нису познати само Богу него и ђаволу